Кожом ми успомене линије исписују,
у коси по неко зрнце соли још увек обитава.
Чувам та зрнца заденута,
између година мог постојања,
ни једна промаја истине или лажи ,
не може им ништа.
Мајко зове ме јаз, одолевам,
док ме твоја рука смирајима милује.
Старице моја, бременитости си све наџивела,,
песника изродила, укажи му пут
Поломљене мисли скупљам у целину,
мајко макар погледом их зашиј, да још једном хаљину најлепшу обучем, стаменитости, љубави жељна.
Мајко…
