Рекао си напиши ми песму .
Рекао си чекаћеш је,
баш као што се чека мекотних усана траг .
И загрлих те песмом.
Желиш ли то?
Да ми будеш песма,
што је дуго испевати желим.
Чекај је, њу, мене, песму.
И постајеш песма,
кроз све тонове ноћи,
ишчекивања песмоликих.
Осврнућеш се, песмо моја,
сваким стихом сроченим,
и вечна ћеш постати, песма.
Моја и твоја, само.
Низ глуву калдрму кад кренем,
певаћу те, баш као што волиш.
Ципеле без песка обути желим,
да ход тај испробам, није туробан,
знам по одзвону сваке речи твоје.
Рекао си напиши ми песму,
и…. ево ти песма.
Моја, твоја, наша.
