Уметност је оптужба, израз, страст, попут енергично корачајуће жене, црног цртајућег угља сто се мрви по папиру белом.
Црне очи, коса, црни модел, контура, што из сваког формата излази.
Тамо где искричавост посустаје, боду најцрњи трагови угља.
Уметничком слободом, опчињеношћу жене, потезима непогрешивим, ствара слику, у име израза, уметничког.
Грчевитим позама, коначно, моделирана, премоделирана, апстрахована, без очајнички дрхтавих прстију, спретно и многопрстно, милује ,без трагова издајничких, гура што срећу доноси.
