Корачала сам,
неходима туђим,
кроз сва предворја,
душе твоје.
Кроз сва јединства мисли,
срцем откривена,
растанцима, плачем,
страшћу, заробљена.
Корачала сам,
очима слушајући,
сваки смешак и трен,
мимохода нашег,
видећи очи што боју мењају,
у твом и мом,
дочеканом смирају.