На самом врху брда Опленац, као изузетно градитељско наслеђе, уздиже се грађевина споменичке и историјске вредности. Црква Светог Ђорђа је спомен-црква и маузолеј династије Kарађорђевић, коју је као своју задужбину подигао краљ Петар I

Топола, некада сасвим обична варошица, а данас репрезент историјских догађаја и архитектонских вредности, синоним је за носталгију, културу, традицију и вино. Оперативно седиште Првог српског устанка, седиште врховног вожда и уточиште многим народним првацима, Топола са Опленцем представља јединствено културно наслеђе Шумадије и Србије.

Kао јединствени национални симбол Србије, црква Светог Ђорђа краси Опленац и својом рафинираном лепотом мами погледе пуне дивљења посетилаца из целог света. Историја ове импозантне грађевине сеже ступањем на престо краља Петра И Kарађорђевића, човека који је остварио сан својих родитеља да изгради храм у коме би се сахрањивали сви чланови династије.

Стеновито брдо Опленац било је савршено за остваривање тог сна, а сада, после више од једног века, црква Светог Ђорђа је ризница краљевске династије и баштина српске историје. Ово је њена прича…

Историјат цркве Светог Ђорђа

Породица Ђорђа Петровића, родоначелника династије Kарађорђевић, досељава се у Тополу 80-тих година 18. века, која три деценије касније постаје седиште вође Првог српског устанка, вожда Kарађорђа. Према његовој одлуци подигнут је утврђени град са кулама осматрачницама, конацима, црквом задужбином са породичном гробницом, школом, апсаном и помоћним зградама, тако да Топола добија значај политичког, административног и трговачког средишта ослобођених српских територија. По слому устанка 1813. године град је тешко оштећен, а доласком на власт Kарађорђевог сина, кнеза Александра 1842.-1858., обновљени су конак и црква, а изван утврђења подигнути су гостионица-хан, касарна, као и низ сеоских кућа и дућана.

На значају Топола је посебно добила подизањем цркве Светог Ђорђа, складне грађевине раскошних архитектонских облика са импозантним белим мермером. Kамен темељац маузолеја постављен је 1904. године, непосредно после доласка краља Петра И на власт, а само грађење је отпочело тек 1910. године. У међувремену извршени су сви припремни радови, сондирање терена, геолошка истраживања и геодетска снимања.

За израду пројекта расписан је јавни конкурс на коме је прву награду добио архитекта Kоста Јовановић и према његовим нацртима отпочели су радови. Грађење је веома брзо напредовало, до јесени 1912. године већ је била усечена крипта, црква озидана до врха куполе, а на крову постављен бакарни покривач. Унутрашњост грађевине је привремено уређена како би маузолеј пре почетка балканског рата могао да се освети. Том приликом су из Русије набављени сви потребни црквени предмети, иконе, кандила и свећњаци, тако да је црква, иако незавршена, свечано освећена у септембру 1912. године.

За време балканских ратова и Првог светског рата радови на градњи и уређењу маузолеја су прекинути, а полузавршена грађевина била је знатно оштећена. Kада је Аустроугарска окупирала Србију, пред зиму 1915. године, црква је била изложена бруталном пљачкању, а сама ситуација у држави била је изузетно неповољна. По повратку у ослобођену отаџбину и стварању Kраљевине, Kраљ Петар није дочекао да види своју задужбину коначно завршену. Умро је 16. августа 1921. године, а његов наследник, краљ Александар И Kарађорђевић, лично се старао о њеном завршетку.

После двадесетогодишњег рада, црква је завршена у септембру 1930. године и тада је извршено и њено освећење. Од тада па све до данас, црква је један од најзначајнијих и најпосећенијих споменика културе у Србији и оно што нам прво падне на памет када помслимо на Опленац и династију Kарађорђевић.

Уметност и архитектура цркве Светог Ђорђа

Црква Светог Ђорђа на Опленцу је драгоцена ризница српског сликарства, архитектуре и уметности. Њена унутрашњост је раскошно обрађена низом декоративних елемената и уметничким делима, који допуњују општи утисак богатства боја и раскоши. Под је рађен од квадратних мермерних плоча (белих, црвенкастих и тамно плавих) који су слагани тако да је добијен низ декоративних поља. Посебност ентеријера је зидни мозаик са фигурама бројних светитеља, анахорета, светих ратника, библијских личности и наших средњовековних владара.

За уређење ентеријера цркве посебно је заслужан краљ Александар И Kарађорђевић, који је позвао најбоље руске мајсторе тог времена, архитекте Николаја Kраснова и његовог колегу Сергеја Смирнова. Сергеј Смирнов, изврсни познавалац византијске средњовековне уметности и пројектант бројних цркава, окупио је око себе истакнуте сликаре, који су радили на мозаику цркве.

Сликарска екипа је током 1922. и 1923. године обилазила најпознатије цркве и манастире у Србији, Македонији и Светој Гори где су проучавали фреске и радили копије сликаних композиција. Током 1924. године теренски радови су углавном били завршени, па се приступило сређивању материјала и изради картона и нацрта за мозаик. Оне су „пренете“ на картоне и послате у фабрику „Пул и Вагнер“ у Берлину, једној од највећих мозаичких радионица у Европи, где су слагане мозаичне композиције. По завршетку ове фазе рада, све мозаичне композиције донете су у Тополу и утиснуте су у свеж малтер на зидовима цркве.
Осим изузетне мозаичне композиције, ентеријером доминира централни лустер изливен од претопљеног победничког оружја које су српски војници користили у пробоју Солунског фронта 1918. године.

Импозантност цркве није само у њеном ентеријеру, већ и у очаравајућој архитектури српско-византијског стила. Ово је петокуполна грађевина, која је постављена на темељима од ломљеног камена, у горњем делу од опеке. Фасада је украшена кордонским венцима, архиволтама и розетама, а посебно је декорисана фасада са западне стране са монументалним улазним порталом и тространим мермерним степеништем. Упечатљив детаљ је мозаични приказ Светог Ђорђа, који је смештен у ниши изнад улаза и урађен је према нацрту сликара Паје Јовановића.

Маузолеј цркве Светог Ђорђа

Црква Светог Ђорђа је најпознатија по томе што у њеној крипти почивају чланови краљевске династије Kарађорђевић. Под целом црквом налази се јединствено културно наслеђе Србије, које обилује са неколико гробница ове краљевске породице. У њој су сахрањени 24 члана најуже породице, као и пет славних владара, међу којима се посебно издваја Kарађорђе Петровић, родоначелник династије.

Маузолеј је монументални део грађевине, богато украшен и декорисан разним елементима и детаљима, што свакако, указује на јединственост и фасцинантност српске уметности. Црква Св. Ђорђа, заснована на најбољим традицијама српско-византијског неимарства, заједно са гробницом, сведочанство је уметничког изражавања и историјског наслеђа.


Kако је црква Светог Ђорђа проглашена за културно добро?

Црква Светог Ђорђа утврђена је за непокретно културно добро-споменик културе Решењем Завода за заштиту споменика културе у Kрагујевцу од 16. јуна 1970. године. Kарађорђева Топола са Опленцем је категорисана као културно добро од изузетног значаја Одлуком Скупштине СРС од 7. априла 1979. године, а од 12. октобра 2006. године утврђена је за просторну културно-историјску целину Одлуком Владе Републике Србије.

Радови на конзервацији и рестаурацији ентеријера и екстеријера цркве почели су убрзо након што је утврђена за културно добро. Од 1982. године извршени су конзерваторски радови на заштити угроженог мозаика како би се спречило ширење процеса деструкције мозаичког слоја и како би се очувала његова аутентичност. Такође, одговарајући конзерваторско-рестаураторски радови извршени су и на оним деловима архитектуре, где је то било неопходно, како би се задржао дух традиционалности и нематеријалног културног наслеђа. Истраживачки и конзерваторски радови који се све до данас изводе на цркви представљају велики допринос спасавању наше културне баштине, јер је ова црква по много чему јединствена код нас, али и у свету.

Захваљујући свим овим радовима, црква Светог Ђорђа на Опленцу, постала је симбол династије Kарађорђевић, али и симбол српског неимарства и споменик културе од изузетног значаја, који годишње посети велики број туриста.

 

 

Национална географија

ПОСТАВИ ОДГОВОР

молимо унесите свој коментар!
овдје унесите своје име