Црква није само збир светих тајни и чудеса. Она је и зграда у којој се грађани будућег Царства сабирају да благодаре Богу.

Реч Црква означава заједницу, скуп верних људи сабраних у име Божије на Светој Литургији.

Само кад воле једни друге људи се приближавају Богу и постају му слични, јер је Бог љубав и од Њега потиче свака љубав у свету. Кроз љубав се сједињујемо са Богом. А Бог је одувек толико волео људе да је, кад је за то дошло време, послао свог Сина да се роди у човечијем телу, као Богочовек Исус Христос, савршени Бог и савршени човек, Спаситељ света. Преко Богочовека сви људи су добили могућност да се сједине с Богом и да вечно живе у љубави.

Црква је место на којем се најпотпуније и најлакше сједињујемо са Богом. Богочовек Исус Христос проживео је овде на земљи један људски живот, а после своје смрти, васкрсења и вазнесења, оставио нам је Цркву као место где га можемо наћи. Налазимо га заједно са многима који желе исто што и ми, а то је да се сједине са Богом у Светој тајни Причешћа.

Преко човека и читав свет улази у Цркву и сједињује се са Богом. Сети се само да је Бог и створио свет и даровао га првом човеку – Адаму, да би га он, с љубављу, заувек чувао у заједници са Богом. Адам је, као што знамо, сагрешио и изневерио овај задатак, тако да је свет, одвојивши се од Бога, постао смртан. Спаситељ је, родивши се као Бог у телу, умро и устао из мртвих, односно, васкрсао, победио смрт и људима даровао вечни живот. Човек је поново добио могућност да добру Божију творевину, волећи је, принесе Творцу на дар и тако јој врати изгубљени смисао.

Првобитни свет – рај, у којем су живели прародитељи Адам и Ева, заправо је и створен као Црква. У њему су човек, природа и Бог живели заједно. На крају времена свет ће, како је записано у Новом Завету, поново постати Црква. Тада ће Царство Небеско обухватити читав свет – Земљу и целу васељену. Док до тога не дође Црква остаје небо на земљи.

Црква није само збир светих тајни и чудеса. Она је и зграда у којој се грађани будућег Царства сабирају да благодаре Богу. Као зграда, црква се зове храм. Улаз у храм је обавезно на западу, а цео храм усмерен је ка истоку. Христос, Сунце Правде, са истока ће нам поново доћи на крају времена. Православна Црква често уместо крова, или једног дела крова, има препознатљиву полулопту – куполу. Некад их може бити и више, а најчешће их је пет. Купола представља небо – царство Божије.

И наравно, црква не би била црква кад се на куполи не би истицао крст – грб будућег Царства.

 

 

 

bastabalkana

ПОСТАВИ ОДГОВОР

молимо унесите свој коментар!
овдје унесите своје име