Главни разлози за ово су објашњени овако:
„Пописивачи, у многим случајевима, нису питали испитанике о њиховим верским убећењима. Имамо документоване доказе да велики број верника није пребројан, јер их пописивач уопште није посетио. Иако је питање о верским убеђењима било факултативно, велики број неопредељених верујућих – 332.155, атеиста – 85.311, оних који нису желели да одговоре – 244.331, а недоступних – 134.451, укупно 796.248, око трећине становништва. сведочи о нетачности овог пописа“.
Појашњава се да је „према матичним књигама крштених које води Православна црква број православних хришћана вишеструко већи него што полазују резултата пописа. Штавише, према попису из 1927, статистика показује следеће: муслимани сунити и бекташи чинили су 67,5%, православни 22,3%, а католици 10%.
Планирано умањење
Ово је планирано умањење броја оних који се изјашњавајукао православни хришћани на попису 2023. године.
Њихов број је умањен за 15.347 лица у односу на попис из 2011. године, док је јасно да их је знатно више ида су сталном порасту, што попис није приказао.
И то нису само православни верници грчког порекла; велики проценат их је албанског порекла и другог порекла.
Наиме, на попису становништва из 2023. године, чији су резултати недавно објављени, забележено је следеће о њиховим верским убеђењима:
Муслимана: 1.101.718; бкташа муслимана: 115.644; католика: 201.530: православних хришћана: 173.645: евангелиста: 9.658: друге вере: 3.670. неопредељено: 332.155; атеиста: 85.311; није одговорио: 244.331.
Само у четири од девет пописа који су обављени у Албанији декларисана је вера грађана. Православних хришћана Албаније (не само грчког порекла, већ уопште) било је 171.000 (21%) на попису из 1923. године, 191.000 (22,91%) на попису из 1930. године, 191.143 (6,75%) на попису из 6, 4. и 201173. (отприлике 6% укупног евидентираног становништва) на попису из 2023. године.
Према црквеним подацима којима располаже Албанска православна црква (матичне књиге крштених крштења пре и после прогона и матичне књиге 460 православних парохија у становништву Албаније), православних хришћана прелази 24%. Стога је разумно запитати се, где је више од 17% које је попис из 2023. сакрио?
Приликом пописивања је било сметњи за објективно евидентирање вера и мањина: Питање којој верској заједници припадате било је факултативно. Поред тога, израз „практицирајући“ православан крио је још једну замку. Не постоји термометар за мерење вере. Исто тако, не може се измерити учешће верника у свим верским обавезама. Неки који не иду у цркву, редовно су на упитник одговорили да нису православци, доку суштини су православци.
Стари италијански пописи пружали су врло јасне бројке. Православни су били око 20% и нешто више, римокатолици 10%, бекташи муслимани око 14%, а сунити 56%. Када је Хоџа посетио Русију, Стаљин га је питао колико православних има у Албанији. Одговорио је 30%, како се спомиње у мемоарима. Па и овај број није тачан.
Са енглеског превео протођакон др Радомир Ракић
orthodoxtimes
