Својину над Цетињским манастиром увијек је имала и данас има Митрополија црногорско-приморска, а свако позивање на наводно власништво Пријестонице Цетиње над светињом покушај је преваре грађана, поручио је координатор Правног савјета МЦП Игор Балабан.
Балабан је поводом, како је рекао, „многобројних и веома бучних напада на Цркву“, а због најаве „сасвим уобичајеног чина устоличења Митрополита црногорско-приморског у Цетињском манастиру“, потребно указати на, између осталог, неколико правних чињеница о томе у чијој се својини налази Цетињски манастир, будући да се, подсјећа, „често чују гласови о томе да је манастир власништво Престонице“.
У новије вријеме, појашњава Балабан, по првој евиденцији катастра за катастарску општину Цетиње И из 1958. године, манастир је био уписан на Добро Православне Цркве – Цетињска Митрополија, а на основу детаљног премјера и формирањем катастра непокретности 1976. године уписује се на Манастир Св. Петра, како се води и данас на основу рјешења Kомисије за излагање и утврђивање стварних права на непокретностима из 1996. године.
Гђе је дошло до забуне
„До забуне која је, међутим, настала посљедњих петнаестак година, да неки помисле да је Цетињски манастир у својини Престонице, дошло је због рјешења Подручне јединице Цетиње Управе за некретнине Црне Горе из новембра 2005. године да се на цјелокупном градско-грађевинском земљишту у KО Цетиње И (али и у KО Ријека Црнојевића) упише Државна својина Престонице Цетиње са правом коришћења постојећих и стварних титулара својине. Дакле, својина Престонице је уписана на све непокретности, укључујући приватне, а сви стварни власници, не само манастир, једним су потезом, без вођења посебних поступака, постали само корисници своје сопствене имовине“, казао је Балабан, пренијела је Митрополија.
Уставни суд Црне Горе је, наводи он, одредбе Закона о грађевинском земљишту, који је у међувремену потпуно престао да важи, на основу којих је овакакв упис извршен прогласио неуставнима и ставио их ван снаге.
„Али Управа за некретнине, зачудо, у катастарском операту није вратила пређашње стање једним рјешењем, онако како га је претходно промијенила, већ је то чинила и дан данас чини, искључиво по захтјеву појединачних власника (сада ималаца права коришћења) да им се врати право својине, па су многи наши суграђани, судећи по катастарским уписима, и данас само корисници своје имовине. Држимо да је то добро познато свима који посједују имовину на подручју градског-грађевинског замљишта на Цетињу, а сви заинтересовани могу и сами да се увјере у истинитост ових тврдњи једноставном претрагом на јавно доступној евиденцији катастра непокретности“, каже Балабан.
Тражили брисање неуставног уписа својине
Митрополија је, подсјећа он, одавно тражила да се тај неуставни упис својине Престонице брише из катастра, али се, како је рекао, „тај захтјев Митрополије није ријешио пред Управом за некретнине због непотребног одуговлачења тог органа, иако су слични захтјеви приватних власника рјешавани у врло кратком року“.
„По чл. 419 и 420 важећег Закона о својинско-правним односима, прописано је да ће се, на захтјев имаоца права коришћења дозволити брисање државне својине и уписати право својине дотадашњем имаоцу коришћења, дакле, извршиће се конверзија права коришћења у право својине. Kолико ли то тек прије важи за брисање својине Престонице која је уписана на неуставан начин како је то случај са непокретностима на подручју цетињског градског језгра?! Из свега написаног је јасно да је Престоница Цетиње, први пут откад манастир постоји, у новембру 2005. године, уписана као носилац права својине, и то, како је утврдио Уставни суд Црне Горе, по одредбама закона које су проглашене неуставним, а надлежни орган годинама није поступао по законитом захтјеву Митрополије да се тај упис права својине брише“, каже Балабан.
Надају се да ће, како је рекао, Управа за катастар и државну имовину у наредном периоду поступати савјесно и донијети законито рјешење по захтјеву Митрополије.
„Тим прије што је постојећи упис права својине, поред тога што је укњижен на основу неуставних одредби, још и у супротности са низом важећих закона, као што су Закон о државном премјеру и катастру непокретности (чл. 84, 89…) и Закон о државној имовини у којем се као државна својина којом располажу држава или општина, ни на једном мјесту не помињу вјерски објекти. Уосталом шта ће држави, која је чланом 14 свог Устава прописала одвојеност вјерских заједница од државе, својина над вјерским објектима“, питао ја Балабан.
Требају нам истина, мир и правда
Након овог образложења, како је рекао, „више нико нема право да се позива на своје незнање околности под којима се десило да се Престоница Цетиње, нажалост и даље, неуставно, у катастру води као носилац права својине над имовином Цетињског манастира, али и многих других стварних власника непокретности на Цетињу“.
„Престоница нема, нити може да има икакав други доказ о основу за стицање права својине, осим неуставног рјешења катастра из 2005. године, за разлику од Митрополије која има стотине доказа о својини над Цетињским манастиром, од којих смо овђе издвојили само оне најважније. Свако позивање на наводно власништво Престонице над Цетињским манастиром је уствари покушај преваре грађана и цјелокупне јавности у покушају подизања тензија и лажног представљања врло јасних, неспорних и лако провјерљивих историјских и правних чињеница у погледу стварне својине над Цетињским манастиром, која је свагда и од свих била признавана. Својину над Цетињским манастиром је увијек имала и данас има Митрополија“, рекао је Балабан.
Поручује да је црногорском друштву потребна истина, правда и мир, а не лаж, клевете, мржња и позиви на насиље.
rtcg
