Хришћански живот, духовни живот, значи чишћење унутрашњег живота, душе. Чиме је оскрнављен духовни живот? Прља се вољно и ненамерно. Ненамерно се прља јер видимо и чујемо лоше и грешне ствари. Ходаш путем, видиш нешто, чујеш, сретнеш некога и против своје воље се упрљаш…

Дакле, човек мора да пази на своје речи, „и нека твоја реч буде; ‘Да, да; не, не“, како каже Господ, и чувајте се уста својих; чувајте своје очи и уши, како св. Јован Златоусти: „Кад постиш, немој само стомаком”, јер тада нећеш постићи ништа.

Нека и твоје очи посте да не виде непријатне ствари; нека твоје уши посте да не чују рђаве речи, нека твоје руке посте да не чине срамна дела, твоје ноге да не иду на грешна дела. Тако пости цело твоје биће.

Створити ред у свим облицима људских манифестација, јер свака од њих оставља свој печат, мање или више дубок, на души човека, а даље и на његовом телу, сходно интензитету, са каквим страстима и злом се на њих делује споља . Човек, несвесно, носи терет на себи – хришћански или јеретички.

А човек не може да живи са једним и са другим. То је немогуће! Он не може бити и са добром и са злом. Ако зло уђе, онда за добро нема места. Покајање, исповедање и подвижништво постоје ради хришћанина, ради његовог унутрашњег очишћења и ослобођења.

Лоше ствари желе да имају власт над човеком и да га поробе.

И тада човек нема снаге да се усредсреди на свој најважнији циљ, да се труди да дође до Бога. Одгурује људе, мења их, иде у различитим правцима. И тада се човек психички оптерећује, компликује и зато је неопходно да се ослободи тих унутрашњих стања.

Подвижништвом, постом, молитвом, исповешћу, човек се мало по мало,

током година пречишћава и ослобађа.

Старац Петроније

preminportal.com.mk

ПОСТАВИ ОДГОВОР

молимо унесите свој коментар!
овдје унесите своје име