Човеково васпостављење у царски, свештенички и пророчки етос, преображај његовог живота који је откривен на евхаристијској Литургији јесте динамички догађај који претпоставља слободу човека и свакодневне моралне напоре сваког хришћанина да читав живот претвори у Евхаристију.

Посебни видови ових подвижничких напора, значење и оквири њиховог савршавања, доступни су свима унутар црквеног живота, у њеном саборном окупљању и животу у коме се не учествује самовољним индивидуалним приоритетима и изборима.

Догађај Цркве, такође, одређује и начин на који ми у њој учествујемо кроз нарочита дела која подразумевају употребу света и искуство времена конкретан начин приступања преображеном животу Цркве јесте лично учествовање у литургијском искуству времена, у дневном, недељном и годишњем календарском циклусу празника.

У том контексту, евхаристијски етос је хеортолошки – то је празнични етос.

За Цркву је сваки дан празник, успомена на неког Светитеља: Црква се радује победи једног од њених чада, личној пројави човековог царског, свештеничког и пророчког достојанства, његовој победи над смрћу и пропадљивошћу.

Свакодневно празнично сећање на Свете је уврштено у недељни и годишњи круг Господњих и Богородичиних празника, тог непрекидног искуства „новог“, историјског присуства Божијег у свету које представља почетак «нове твари» Цркве.

Свакодневни подвижнички напори верних, тако, представљају напор личног учествовања у празницима и прославама Цркве, у „свечаном сабору првородних“ (Јев 12, 23).

А лично учествовање значи одрицање од гордости индивидуалности оно подразумева подражавање послушности Христа и светих, послушности природне воље вољи личне посебности и слободе.

Свако разликовање етике Цркве и овог послушања које представља учествовање у љубави Цркве, њеним празницима и радостима, неизбежно се завршава у законским одредбама и конвенционалном систему вредности, што је можда корисно за развитак бољег друштвеног суживота, али је сасвим небитно и страно истини стварности Цркве.

ИЗВОР: Христо Јанарас, Слобода морала, Крагујевац, 2007.

ПОСТАВИ ОДГОВОР

молимо унесите свој коментар!
овдје унесите своје име