Када се ради о личности, потврђујемо њено јединство имајући у виду не неку рационално-објективну дефиницију, већ свеопште-егзистенцијално искуство односа. У чињеници [тј. чину] односа пројављује се јединство личности као
превасходна јединственост и несличност предсвесне спознаје и као екстатичка особеност у односу на природу. Наравно, ни предсвесни однос са личним логосом „ствари“ ни екстатички однос личности према природи није могуће изразити другачије него уз помоћ смисла посредством мишљења. Постоји, међутим, веома велика разлика између рационалног дефинисања које исцрпљује истину у њеном појмовном поимању и у опису према облику, и символичког или иконолошког назначивања граница посредством појмова – егзистенцијалне чињенице, која указује на истину као на могућност свеопштег
опитног учешћа, односно као на „етичко“ остварење. Појам „општег“ јединства елемената човекове сложености не дотиче се егзистенцијално-онтолошког проблема начина на који јесте човекова двосложна природа као јединствено лично биће. Јединство према врсти не покрива онтолошку стварност личносног односа и екстатичке особености, односно не узима у обзир егзистенцијални однос личности и природе: личност као свођење природе на однос, и природу као садржај личности.
У сваком случају, дефинишући личност као егзистенцијално свођење природе на однос, не поричемо врстотворни карактер природе или суштине, него га само тумачимо онтолошки, а не онтички (као спознају могућности, а не као феноменолошку објективност). Врстотворни карактер природе [тј. својство природе да твори врсту], као егзистенцијална чињеница, представља оно што смо нешто раније назвали „пројављени резултат природне енергије“ унутар граница личносне особености. Екстатичка усмереност суштине или природе, као чињеница међуличносног односа и као јединствена и неслична предсвесна спознаја, открива управо врстотворни карактер природе, односно сведочи о суштини као о при-суству. Тако и човекова „телесна природа“ не представља „материјални узрок“ (causa materialis) човековог бића, материју са значењем субјекта у односу према облику, већ физичку (тј.природну] могућност пројаве особености личности, могућност остваривања екстатичке усмерености природе изван ње саме, пројављени резултат енергија природе у чињеници личносне особености.
Налазимо се, дакле, у простору једног другог онтолошког разликовања које је паралелно са разликовањем природе и личности: разликујемо универзалну природу, или суштину, од њеног врстотворног карактера, односно од манифестованог резултата природне енергије у чињеници личносне особености – коначно, разликујемо природу од природне енергије. То разликовање је стварно, а не просто појмовно, будући да једини начин да познамо природу представљају пројављене енергије које „врстотворе“ (творе врсту) природу не поистовећујући се са њом. „Ако нешто делује као ватра, било светлећи било грејући, свакако је ватра“, вели Григорије Ниски; према томе, истоветност заједничке природе је „присутна кроз истоветност остварених дејстава“. Али, премда истоветност остварених дејстава открива истоветност природе, ипак се природа не поистовећује са оствареним дејствима, као што се узрок не поистовећује са исходом. Оно што је узрочено, објављује и „изображава“ узроке, али се не поистовећује са узроцима. „Нема истинске сличности између узрочних ствари и узрока“, кажу Ареопагитски списи, „него узрочене ствари поседују образе узрока, а сами узроци су удаљени од узрочених ствари и почивају над њима по начелу првенства. Употребићу примере из нашег живота: каже се да ужитак и туга јесу остварења уживања и туговања, а сами не уживају нити тугују. Као што се ни за огањ који греје и пали не каже да бива загрејан и опаљен… Дакле, елементи узрочених ствари на натприродан и суштински начин прапостоје у узроцима. Налазимо се, дакле, пред још једном егзистенцијалном антиномијом истоветности и особености: истински је немогуће да раздвојимо природу од енергије, односно да замислимо природу без енергије или енергију без природе, а истовремено, немогуће је да поистоветимо природу са енергијом природе.
Књига: ЛИЧНОСТ И ЕРОС
