Београдске брвнаре територијално не припадају све Архиепископији београдско-карловачкој, већ и епархијама Шумадијској и Шабачко-ваљевској – Једна од најстаријих, саграђена 1823. године, налази се у Вранићу и посвећена је Младенцима

Градња цркава брвнара не изискује много времена, а и за премештање са једног места на друго не треба превелики рад. То је посебно било важно у временима када су Срби своје светиње морали да чувају од турске освете. Дешавало се да православни хришћани само за једну ноћ раставе цркву и пренесу је са једног места на друго да би је спасли ломаче.

Још из тог периода остала је у Београду покоја црква брвнара, али радује чињеница да се тај начин градње враћа на ове просторе.

Побројали смо део цркава брвнара у Београду, али све оне територијално не припадају Архиепископији београдско-карловачкој, већ и епархијама Шумадијској и Шабачко-ваљевској.

Једна од најстаријих посвећена Младенцима у Вранићу

Једна од најстаријих београдских цркава брвнара налази се у Вранићу и посвећена је Младенцима (Светих четрдесет великомученика). Културно је непокретно добро на подручју Београда и споменик културе од великог значаја, а у надлежности је Епархије шумадијске.

– Саграђена је 1823. године на темељима старије цркве из 18. века. Крајем 18. и почетком 19. века око цркве су се збивали догађаји у вези са Кочином крајином и припремањем Првог српског устанка – кажу у Заводу за заштиту споменика културе града Београда.

Црква има правоугаону основу, грађена је од храстових брвана и покривена је шиндром. Подељена је у три дела – преградом у припрати и иконостасом.

– По начину обраде посебно се истичу западна врата, резбарена и бојена. Покретни фонд чини око 50 уметничких предмета – иконе непознатих зографа, иконописаца Илије Петровића и Николе Јанковића, предмети уметничког занатства и књиге из 17, 18. и 19. века.

Црква посвећена Младенцима у Вранићу (Фото Д. Павловић)

Међу овим предметима налази се и велики резбарени крст Хаџи Рувима из 1800. године.

На рукама пренели храм у Брајковцу

Црква у лазаревачком насељу Брајковац посвећена Светом великомученику Георгију, споменик културе од великог значаја, првобитно се налазила у Белановици. Постоји више претпоставки о времену градње.

– Према предању Срби су начули да се Турци спремају да запале цркву у Белановици па су је под окриљем ноћи, на рукама, пренели у Брајковац и тако је спасли. Званично стоји да је црква изграђена 1848. године, а да је двадесетак година касније од домаћина Чедомира Маринковића дарована часном трпезом на којој се служи литургија. У то време сви домаћини су цркви даровали неку богослужбену књигу, тако да се на сваком сачуваном примерку из тог периода налази потпис – прича Марко Митић, протојереј-ставрофор у Цркви Светог Димитрија у Лазаревцу.

Захваљујући свештенству и проти Живораду Јаковљевићу, а уз благослов Шумадијске епархије, црква је обновљена деведесетих година прошлог века.

Брајковац се, иначе, није звао овим именом. Због извора киселе воде на бази сумпора прозван је Смрдљиковац. Мештани су крајем 19. века од краља Александра Обреновића добили одобрење да промене име месту.

Храм Ваведења у Вреоцима

У ред најстаријих у Колубарском округу, али и Србији убраја се и црква посвећена Ваведењу Пресвете Богородице у Вреоцима. Тренутно се налази на ивици копа и предвиђено је да она, после више од два века, ове године буде премештена на нову локацију. Њену судбину требало би да подели и зидана Црква Покрова Пресвете Богородице са којом „дели” порту.

– Постоје подаци да је храм Ваведења саграђен 1817. године. Из тог времена је оригинални иконостас, док су два свећњака из 1813. Претпоставља се да они потичу из цркве која је била саграђена десетак метара од ове и спаљена 1813. У цркви се налази и амвон, на коме стоје ђакони из 1845. године – прича протојереј Радивоје Стојадиновић, парох ове две цркве у Вреоцима.

Црква у Орашцу посвећена Вазнесењу Христовом

Када је тачно саграђена још се не зна. Зна се да је храм спомињао још Јоаким Вујић. Налази се и у списима пуковника Јованче Спасића. Он је 1837. године, за време владавине кнеза Милоша, саставио списак подигнутих и обновљених цркава и наводи да је храм изграђен 1817. године.

Храм Вазнесења Христовог у Орашцу (Фото М. Николић)

– Због материјала од кога је начињена полако је пропадала и 1874. године морала је да се обнови. Али то није било довољно па је двадесетак година касније црква због оронулости затворена. Постала је капела и око ње се формирало гробље. Храм је ипак поново уређен и приведен намени 1922. године – каже Милан Николић, протојереј у храму Вазнесења Христовог у Дрену којој припада и црква у Орашцу.

Крајем 20. века црква у Орашцу већ је била потпуно оронула. На иницијативу мештана и свештеника, а са благословом епископа шабачко-ваљевског Лаврентија, 1994. године освештани су темељи нове цркве брвнаре. Нови храм од дрвета подигнут је педесетак метара даље, на плацу Станислава Поповића, а освештан 28. априла 1997. године. Том чину присуствовала су 22 свештеника.

Манастир Богородице Тројеручице у Рипњу

Женски манастир Богородице Тројеручице налази се у Рипњу, у насељу Трешња, а у оквиру њега 2017. године подигнута је црква брвнара.

– Изградња је почела 2013. Све је већ било припремљено, али смо у том периоду добили на поклон такозване силиконске цигле које се користе за хидроизолацију. Одлучила сам да ту циглу искористимо па је уграђена у конструкцију. Сада је црква обложена дрветом и споља и изнутра, а цигла је између – каже мати Злата, настојница манастира Богородице Тројеручице.

Црква се простире на стотинак квадрата, а изграђена је од белог бора.

– У цркви имамо два трона од куване ораховине. На једном је икона Богородице Тројеручице, поклон манастира Хиландара, а на другом икона Свете Марије Гачинске страдале од комуниста за време Октобарске револуције. Њој се моле верници који имају проблема са депресијом – објашњава мати.

Црква Светог Серафима Саровског у Уровцима

Црква брвнара у црквеној општини Уровачко-кртинској завршена је 2018. године и посвећена Светом Серафиму Саровском, руском светитељу и чудотворцу. Архитекта је била Иванка Црнобрња из Обреновца.

Црква Светог Серафима Саровског у Уровцима (Фото П. Параклис)

– Простире се на око 140 квадрата, изграђена је од чамовине и покривена шиндром коју је радио један од последњих мајстора овог заната чика Јово Јокановић са Влашића. У цркви се чувају честице моштију Свете Петке, Светог оца Николаја, Светог Јована Крститеља и Светих Козме и Дамјана – каже Перица Параклис, протојереј.

Црква је у Уровцима у близини Обреновца и припада Епархији ваљевској.

– У порти се налази музеј у коме се, између осталог, чува и пет икона из старе Брештанске цркве спаљене почетком 19. века, а која је била на простору садашње термоелектране. Око цркве брвнаре је шест вајата и летњиковац. У једном од вајата формира се и библиотека – истиче Параклис.

На врху Авале

У знак сећања на светог деспота Стефана Лазаревића и град Жрнов на Авали је подигнута црква брвнара чије је темеље 2015. године освештао патријарх Иринеј. Цркву у непосредној близини Авалског торња и споменика Незнаном јунаку пројектовао је ђакон Мирослав Николић.

– Саграђена је од белог бора и простире на педесетак квадрата, крај ње је звоник, такође од дрвета. Од раног пролећа до касне јесени ту се држе литургије, долазе верници, али и велики број туриста. У последње време имамо и велики број венчања и крштења. У цркви чувамо и епитрахиљ (оковратник) светог Нектарија Егинског и јастуче које је било испод главе Свете Петке – каже Владимир Вићентијевић, јереј у Цркви Свете Марије Магдалине у Белом Потоку.

 

Политика

ПОСТАВИ ОДГОВОР

молимо унесите свој коментар!
овдје унесите своје име