Ваша деца нису ваша.
Они су синови и кћери жудње Живота за самим собом.
Она долазе кроз вас, али не од вас,
и премда су с вама, она вам не припадају.
Можете им даровати своју љубав, али не и своје мисли
јер она имају мисли сопствене.
Можете им скућити тела, али не и душе.
Јер душе њихове обитавају у кући сутрашњице,
коју ви не можете походити, чак ни у сновима својим.
Можете тежити да будете као они,
али не покушавајте да их терате да буду као ви.
Јер, живот не иде уназад, нити се задржава у прошлости.
Ви сте лукови из којих се деца ваша, попут живих стрела, одапињу напред.
Стрелац види мету на стази бескраја и Он вас савија снагом својом,
како би стреле Његове летеле хитро и далеко.
Нека вас срећа испуни што вас Стрелац савија у руци својој;
Јер, баш као што воли стрелу која лети, Он воли и постојани лук.
Из књиге: Пророк