СУДАР МИШЉЕЊА

Два велика научника која су проучавала људску психу – Фројд и Јунг – интензивно су сарађивали шест година. На крају, раздвојило их је мимоилажење у схватању природе развоја појединца, па им ни наука није помогла да превазиђу размирице.

Kада су се Kарл Густав Јунг (1875-1961) и Сигмунд Фројд (1856-1939) састали први пут, разговарали су непрекидно тринаест сати. Од тада креће њихова шестогодишња плодна сарадња, која је прекинута различитим поимањем људске природе.

Неслагање прекинуло сарадњу: Сигмунд Фројд и Kарл Густав Јунг

Швајцарски психијатар, психоаналитичар и оснивач аналитичке психологије, Kарл Густав Јунг није био само изузетна личност у области психијатрије где је дао највише доприноса, већ и у другим дисциплинама као што су антропологија, археологија и књижевност. Он је у облику кључних концепата као што су индивидуација, архетип, колективно несвесно, синхроницитет, екстравертност и интровертност пружио своју теорију аналитичке (комплексне) психилогије.

Јунг је брзо постао значајни истраживач и научник у реномираној психијатријској клиници Бургхолцли, иначе делу Универзитета у Цириху. Радец́и под патронатом Еугена Блеулера, који је био експерт у разумевању менталних болести, Јунг је био у прилици да се повеже са још једним психијатром и својеврсним генијем психолошког разумевања личности тог доба, Сигмундом Фројдом.

 

ПРВИ КОНТАКТ

Јунг се по први пут заинтересовао за психијатрију док је као студент читао копију књиге “Псyцхопатхиа Сеxуалис” Ричарда фон Kрафт-Ебинга. Он је успешно завршио студије 1900. године и кренуо у праксу на клиници Бургхолцли. У једном тренутку, његов ментор Блеулер замолио га је да напише приказ Фројдове књиге “Тумачење снова”. Ово је био иницијални додир који је Јунг имао са неким Фројдовим делом.

До 1905. године, Јунг је постао виши лекар на клиници, а касније и предавач на Медицинском факултету Универзитета у Цириху. Психологија је као наука у то доба тек почињала да се развија, па је Јунг схватан као један од талената у тој области, који је имао капацитет да проучава ствари на вишем нивоу. С друге стране, Сигмунд Фројд је тражио нове сараднике за себе, некога са ким би природно надограђивао своју тек засновану психоанализу. Kарл Густав Јунг се савршено уклапао у овај оквир.

Kада је имао 30 година, Јунг је послао своја истраживања Фројду, који је тада имао 50 година. Након краће преписке, њих двојица састали су се први пут 3. марта 1907. године. Њихов први састанак већ је био знак да ће се из сарадње два генија изродити нешто импресивно, будући да су разговарали тринаест сати без паузе. Шест месеци касније, Фројд је Јунгу послао збирку својих последњих есеја, што је довело до интензивне сарадње двојице научника наредних шест година.

Они су континуирано утицали један на другог, подржавајући заједнички рад који је свакодневно све више напредовао. Током 1909. године, обојица су у пратњи мађарског психоаналитичара Шандора Ференција отпутовали у САД. Тамо су присуствовали важној конференцији на Универзитету у Ворчестеру, која је окупила велики број изузетних психијатара, психолога и неуролога. Ова конференција имала је значај, јер је захваљујући њој и формално било прихваћено учење психоанализе у Северној Америци.

Однос између Јунга и Фројда даље је продубљен када је Јунг 1910. године постао доживотни председник новоосноване Међународне асоцијације психоаналитичара. Јунг је заузео ову позицију уз Фројдову подршку, који је Kарла називао својим усвојеним старијим сином и наследником. Однос између Фројда и Јунга текао је одлично све до 1912. године.

Разлаз

Прве напетости међу угледним психоаналитичарима јавиле су се када је Јунг почео рад на “Психологији несвесног”. Сваки од њих двојице имао је потпуно другачије виђење природе либида, што их је заувек раздвојило.

За Фројда, лични развој појединца морао је бити условљен либидом, док је Јунг сматрао да сексуални развој није кључни аспект људског развитка. Уместо тога, Јунг се усредсредио на “колективно несвесно”, као дела несвесног у коме су настањена сећања, идеје и архетипске слике које особа наслеђује од предака.

За разлику од Фројда, Јунг тврди да либидо није једини одговоран за формирање личности, већ су по среди неки други фактори. Kада је 1912. године Јунг објавио “Психологију несвесног”, неслагања између њих кулминирала су дефинитивним раздвајањем. Овај разлаз је у великој мери утицао на њихов лични и професионални однос. Сваки од њих сматрао је да онај други није био у стању да призна да није у праву.

Јунг је поднео оставку на место председавајуц́ег у Међународној асоцијацији психоаналитичара. Већ прве године по раздвајању, обојица су доживела промене на професионалном плану. Јунг је претрпео период “креативне болести”, док је Фројд истовремено пролазио кроз период који је он сам називао “неурастенијом и хистеријом”.

Од 1906. до 1913. године, Фројд и Јунг су разменили укупно 360 писама. Њихове преписке су први пут објављене 1974. године и оне од тада остају вечити подсетник не само на рани развој психоанализе, већ и на интензивну везу два генија, која је започела првим састанком током ког су провели 13 сати у разговору без прекида.

 

 

 

Башта балкана

ПОСТАВИ ОДГОВОР

молимо унесите свој коментар!
овдје унесите своје име