Државом се назива најхладније од свих хладних чудовишта. Хладно, и лаже; а ево ова лаж гмиже из његових уста: “Ја, држава, ја сам народ.“
То је лаж! Творци су били који су створили народе, и разапели над њима једну веру и једну љубав: тако су служили животу.
Разорници су, који намештају клопке за многе а називају их државом: они над њима мач вешају и стотину похлепних жеља.
Где још има народа, нема разумевања за државу, она је омражена, као поглед од урока, и грех према обичајима и правима.
Дајем вам овај знак распознавања: сваки народ говори својим језиком добра и зла: њега не разуме сусед. Свој је језик народ пронашао у обичајима и правима.
А држава лаже на свим језицима добра и зла; и штогод говори, лаже – и све што има, украла је.
Све је лажно на њој; украденим зубима уједа, заједљивица. Лажна јој је чак и утроба.
Збрка језика добра и зла: тај вам знак за распознавање дајем као знак државе. Заиста, из тог се знака даје чути воља за смрћу! Заиста вам кажем, он је створен за проповеднике смрти!
Многи се рађају: за излишне пронађена је држава!
Видите само како их себи мами, те многе премноге! Како их гута и жваче и прежваче!
“На земљи нема ништа веће од мене: ја сам прст Божји који прави ред! – тако урличе неман. И не само дугоухи и кратковиди падају на колена пред њом!
О, и у вас, велике душе, мумла она потмуло своје мрачне лажи! О, она погађа где су срца обиља, која се радо расипају!
Да, погађа она где сте, победиоци старога Бога! Умористе се у борби, и сад ваша умореност служи још и новом лажном богу!
Хероје и поштењаке хтео би да поређа око себе, нови лажни бог! Радо се сунча на сунцу чистих савести – хладна неман!
Све ће дати вама, ако га обожавате, нови лажни бог: тако купује за себе сјај ваших врлина, и поглед ваших поносних очију.
Хоће да с вама хвата на удицу многе премноге! Да, он је играчка и проналазак пакла, тројански хат смрти из којег звечи накит божанских части!
Да, то је проналазак да би се њима уморили многи, док он себе велича као живот: заиста вам кажем, најбоља услуга свима проповедницима смрти!
Ја зовем државом где се сви опијају отровом, добри и зли: државом, где нико не зна за себе сама, ни добри ни зли: државом, где се лагано самоуморство свих назива – “животом“.
Погледајте само те излишнике: Краду за себе дела проналазача, и блага мудраца. Образованошћу зову они крађу – све им се претвара у болест и муку.
Погледајте само те излишнике! Увијек су болесни, бљују своју жуч, и то зову новинама. Гутају један другога, а нису у стању да се сваре.
Погледајте само те излишнике! Стичу богатства а утолико су сиромашнији. Траже силу, пре свега полугу силе, много новаца, – ти немоћници!
Гледајте како се веру, ти хитри мајмуни! Веру се један преко другога и вуку се тако у блато и понор.
Сви хоће престолу: то је њихово лудило, – као да срећа седи на престолу! Често седи блато на престолу – а често и престо на блату.
Сви су они за мене суманути, и мајмуни што се веру, и вреле главе. Заудара ми њихов лажни Бог, хладна неман; заударају ми сви скупа, ти поклоници лажног божанства.
Драга браћо, зар хоћете да се задавите у пари из њихових ждрела и похота? Та боље разбијте прозоре, и скачите напоље.
Уклоните се испред смрада! Клоните се дима од тих људских жртава!
Још је земља отворена великим душама. Празна су многа места за пустињаке, саме и удвоје, а око њих шири се мирис тихих мора.
Још је великим душама отворен слободан живот. Заиста вам кажем, ко мало има, мање опседнут: слава малој сиромаштини!
Онде где престаје држава ту тек почиње човек који није излишан: ту почиње песма потребнога, песма непоновљива и незаметљива.
Онде где држава престаје – ето, погледајте само, драга браћо! Зар је не видите, дугу, и мостове натчовекове?
Тако је говорио Заратустра.
Одломак из дела Тако је говорио Заратустра
Драги читаоци, да бисте нас лакше пратили и били у току, преузмите нашу апликацију за АНДРОИД
prometej.ba
