Где самоћа престаје ту почиње чаршија: а где почиње чаршија ту почиње и вика великих глумаца, и зукаотровних мушица. У свету не вреде ни највеће ствари без некога ко ће их приказати: великим људима зове пук те приказиваче. Слабо схвата пук оно што је велико, а то је: оно што ствара. Али он има чула за све извођаче и приказиваче великих ствари. Око проналазача нових вредности окреће се свет; – невидљиво се окреће. Али око приказивача окреће се пук и слава: такав је ток света. Приказивач има духа, али мало савести духа. Увек мисли само на оно чиме ће највише разбудити веру, – веру у себе!

За сутра има нову веру, а за прекосутра још новију. Он има хитра чула, као и пук, и код њега ветар увек дува с друге стране. Изврнути – то код њега значи: доказати. Залудети – то му значи: уверити. А крв је за њ најјачи од свих разлога. Истину, која нечујно улази само у фине уши, назива он лажју и ништавилом.

Заиста вам кажем он верује само у богове који дижу што већу грају по свету! Пуна је чаршија свечаних лакардијаша – а пук се поноси својим великим људима! То су за њ господари тренутка. Али њима је тренутак скуп: иони наваљују на те. И ти треба да им кажеш да или не. Авај, ти зар хоћеш да седнеш између за и против? Не буди суревњив на те опредељене и наваљујуће, љубитељу истине!

Никад се још није истина обесила о рукав једног опредељеног. Због тих тренутних повуци се у свој заклон: само насред чаршије наваљују на човека са Да? или Не? Лагани су доживљаји свих дубоких кладенаца:дуго морају чекати док сазнају шта је пало у њихову дубину. Ван чаршилије и ван славе догађа се све што је велико: ван чаршије и ван славе живели су одувек проналазачи нових вредности. Бежи, пријатељу, у своју самоћу: видим како су те поизбадале отровне мушице. Бежи онамо где је ваздух оштар и снажан! Бежи у своју самоћу! Живео си одвише близу ситних и бедних. Бежи испред њихове невидљиве освете! Наспрам тебе нису друго до само освета. Не дижи више нањих руку! Небројени су а ти ниси створен да будеш машица за мушице.

Небројени су ти ситни ибедни; а кишне су капи и коров већ много поносних зграда упропастили. Ти ниси камен а већ су те издубиле многе капи. Још ћеш ми се разбити и распући од многих капи. Видим да су те измориле отровне мушице, видим где ти врца крв из сто греботина; а твој понос неће ни да плане гневом. Крви траже од тебе у свој својој невиности, крви су жедне њихове малокрвне душе – и они боду стог, у свој својој невиности. Али ти који си дубок, ти патиш одвише дубоко и од малих рана: и, пре него што си се излечио од једне, већ ти је прешао исти црв преко руке. Сувише си ми горд а да би убијао те облапорнике. Али се чувај, да ти не дође главе то што носиш на себи сву њихову отровну неправду! Они и својом хвалом облећу око тебе: наметљивост је њихова хвала. Они траже близину твоје коже и твоје крви. Они ти ласкају као каквом богу или ђаволу; они се увијају пред тобом као пред каквим богом или ђаволом.

Али, не осврћи се на то! Ласкавци су то и улизице, и ништа више. А често се праве пред тобом предусретљивима. То је била одувек досетљивост кукавица. Да, кукавице су досетљиви! Они ти се чуде много у својој уској души, – увек им изгледаш чудан! Све што изазива много чуђења, постаје чудно. Они те кажњавају за све твоје врлине. Они ти праштају од срца радо само – твоје погрешке. Зато што си благ и праве ћуди, велиш: »нису они криви за свој ситни живот«. А њихова уска душа мисли: »Крив је сваки велики живот.« И кад си благ према њима осећају они да их презиреш: и они ти враћају доброчинство скривеним злочинствима.

Твоја нема гордост противи се увек њиховом укусу; они кличу од радости ако си једаред толико скроман да си сујетан. Оно што познамо на човеку то и распаљујемо у њему.Дакле, чувај се од ситних! Они се осећају ситни пред тобом, и њихова је нискост сва зажарена, и букти против тебе у невидљивој освети. Ниси ли запазио како често заћуте када им приступиш, и како их узнемирава снага, као дим ватре која се гаси? Јесте, пријатељу, ти си зла савест твојим ближњима: јер они тебе нису достојни. Они те стога мрзе, и радо би крв твоју сисали. Твоји ће ближњи остати увек отровне мушице; оно што је велико на теби – то их чини још отровнијима, и све сличнијима мушицама. Бежи пријатељу, у самоћу, и онамо где је ваздух оштар и снажан! Ниси ти зато створен да будеш машица за мушице. – Тако је говорио Заратустра.

 

 

Драги читаоци, да бисте нас лакше пратили и били у току, преузмите нашу апликацију за АНДРОИД

prometej.ba

ПОСТАВИ ОДГОВОР

молимо унесите свој коментар!
овдје унесите своје име