Осим у савременим истраживањима за потребе криминалистике, форензика у великој мери може допринети и реконструкцији догађаја из далеке прошлости.
Занимљив пример јесте сарадња археолога Музеја Војводине и форензичара за отиске прстију МУП-а Нови Сад, која је пружила кључне доказе за разоткривање једне од загонетки прошлости.
Наиме, мишљење научника било је подељено у вези са наменом минијатурних предмета од керамике из праисторијског периода. У питању су разне фигурице животиња и људи, обредни предмети, звечке и алатке, а најбројније су минијатурне посуде. Док су једни сматрали да су у питању играчке за децу, други су у њима видели ритуалне предмете.
Током њихове обраде установљено је да су на некима сачувани отисци прстију, па су однети на стручну папилароскопску анализу.
На једној фигурици винчанске културе посебно су добро очувани отисци прстију, па су форензичари могли да установе да је дете било узраста од десет година. Процена је заснована на величини међупапиларног простора јер је утврђено да цртеж папиларних линија настаје још у пренаталном периоду и да остаје непромењен током целог живота, а с растом детета папиларне линије само постају веће.
Свакако треба напоменути и богато искуство форензичара које потиче још из времена пре него што су у употребу ушли софтвери за анализу отисака прстију, као и велики ентузијазам с којим су приступили анализи отисака прстију на предмету чија висина не прелази 2,5 цм и чија старост се процењује на приближно 7.000 година. Ово фасцинантно откриће је у великој мери утицало на даљи ток истраживања о одрастању деце у праисторији.
Извор: Национална географија
