o
Архимандрит Атанасије:
Постоји још једно питање. Дај да видимо. Каже: „Како се човек може борити против своје фантазије и маштарија?“
Пошто смо већ разговарали о овом питању, рекао бих брзо и сажето због временског ограничења следеће. Фантазија се налази између ума и чула. Према Оцима Православне Цркве, маштарије су појава после Пада. Бог је створио ум и чула.
Како је настала фантазија?
Када је ђаво рекао Адаму и Еви: „Ако једете од забрањеног воћа, постаћете богови.“ У том тренутку се родила фантазија. Замишљали су да су једнаки Богу. Маштали су о томе. Да ли је то постојало? Не, они су маштали о томе. Међутим, то није био производ ума, нити производ чула јер су они видели само воће, ништа друго. Дакле, фантазија се налази између ума и чула. Као што сам подвукао, то је феномен после Пада. То је простор реконструкција («αναπλαση»). То јест, у фантазији се дешава реконструкција. Фантазија је „лакша“ од чула, али „дебља“ од разума. Она има ту способност реконструкције, сабирања, одузимања. Ако нешто видимо и тада затворимо очи, фантазија почиње да функционише. Ту можемо додавати, можемо одузимати.
Маштарија има ову способност сабирања-одузимања, што значи способност реконструкције слике. Од пада Адама и Еве, сви имамо маштарије или фантазије. Христос није имао маштарије. Није фантазирао. Користимо фантазију заједно са складиштењем доброг и лошег материјала. Тако се понекад сећамо предмета које је наш ум сачувао. Фантазија се посебно развија у сатима одмора када лежимо или седимо и не радимо ништа друго. У то време пред нама почиње да се одмотава читав материјал фантазије. Нажалост, фантазију искоришћава Ђаво. Много, много је експлоатисана од Непоменика против нас. Наши снови користе материјал фантазије јер оно што сам видео, прочитао, сазнао је ушло у памћење као материјал који се потом репродукује у сновима, добрим или лошим.
Свети Никодим каже да, пошто имамо машту, дужни смо да је користимо на врлинским сликама и у сећању на Бога. Сећање на Бога изједначава се са сликама врлина. Поставља се питање како се борити против лоших слика маште. Не можете „искључити“ фантазију. Међутим, можемо се побринути да не „понесе“ прљаве ствари. Ово значи да избегавамо складиштење „запаљивог материјала“, материјала који лако плане. Немојте додавати својој машти „запаљиви материјал“.
Када гледате филм у биоскопу или на телевизији, проводите време на Интернету и друштвеним мрежама затрпани сликама, тоновима и чулним сензацијама – оно што радите је да додајете „запаљиви материјал“. Мислите да се у то време ништа не дешава. Међутим, у неком тренутку касније, када дође искушење, цео материјал који сте нагомилали у свом уму биће активиран и одуваће вас у ваздух! Штавише, против прљавих мисли маштарија се бори „методом затрпавања“. Додајте добре успомене у себе како не би било места за лоше успомене. Додајте врлинске фантазије и неће бити простора за фантазије зла. Дакле, морамо у себи неговати трајну успомену на добре слике. Ако држимо у себи заиста лоше слике, онда ћемо морати да учинимо нешто, да променимо начин понашања, да променимо навике, ако је потребно. Јер, вероватно, неко место на неки начин, нека навика може да нас подсећа на нешто заиста прљаво што смо урадили. Ултимативно, против лоших маштарија се бори молитвом.
То је све по овом питању и нека вас Господ благослови.
otelders.org
Превела редакција Чудо