У новембру 2012. године камени споменик на којем је исписано Десет Божјих заповести постављен је на поседу главног града Оклахоме.
Седам година пре тога, Врховни суд САД-а пресудио је да такав споменик постављен у главном граду Тексаса не крши клаузулу Првог амандмана којим се влади забрањује да доноси законе „којим се уводи државна религија“. Међутим, сада то исто желе и друге религије.
У децембру 2013. године Сатанистички храм покренуо је кампању да се постави споменик одмах до споменика Десет Божјих заповести у главном граду Оклахоме, правдајући се да ће то „дати прилику становницима Оклахоме да покажу да бране основне слободе које су Уставом загарантоване“. Желели су да скупе 20.000 долара до 18. јануара, али су износ премашили већ на самом почетку. Након тога су открили дизајн свог споменика: крилато створење са телом човека, главом козе и роговима на трону испод пентаграма, уздигнута два прста и двоје плавокосе деце која га са узбуђењем гледају.
Сатанисти изгледа имају смисла за хумор, али у шта заправо верују?
Испоставља се да је питање поприлично тешко. Неће вас изненадити ако чујете да су сатанисти углавном издељена група, са многобројним различитим организацијама, веровањима и ритуалима. Многе од тих организација су у потпуности или делимично окултна, а многа су скривена од неверника, тј. неследбеника. Неки сатанисти су спиритуалисти: Обожавају Сотону као божанство. Следбеници Министарстава Сотонине радости (Јоy оф Сатан Министриес), на пример, „знају да је Сотона/Луцифер стварно биће“ и верују да је он „прави отац и бог који је створио човечанство“. Други су материјалисти и одбацују веровање у натприродна бића.
Међу њима су најпознатији Црква Сотоне – коју је основао Антон Шандор Левеј, најпознатији окултиста од Алистера Кроулија – и Сатанистички храм. Луцијен Гривс, портпарол Сатанистичког храма описао је себе као „атеисту када је у питању веровање у натприродна бића“ и рекао да за њега сатанизам значи „индивидуалну сувереност наспрам тираније и тежња ка знањем чак и када је знање опасно.“ Левејева „Сатанистичка Библија“ прокламује „Живот је велико задовољство – смрт је велика апстиненција! Зато учините све ОВДЕ И САДА!… Изаберите овај дан, овај сат, јер ниједан спаситељ не живи!“
Упркос овим разликама, одређене сличности спајају многе спиритуалне и материјалистичке огранке сатанизма: Највише веровање да обожавање натприродног божанства – и црквене структуре која се развила ради подршке таквом обожавању – не ограничава људско знање и напредак; као и веровање у науку, рационалност и учење, без ограничавања.
Питер Гилмор, Левејев наследник на челу Цркве Сотоне прави разлику између „телесних људи и духовних људи“. Он верује да овим другима треба „татица којег ће се пплашити на небу“, док је он „срећно биће у центру свог универзуа“. У том смислу, материјалистички сатанизам је такође скоро потпуно сличан са организованим атеизмом, или чак атеизмом са ритуалима. Међутим, Гилмор каже да његова црква користи Сотону у оригиналном хебрејском значењу „противника“ – „фигуре која ће устати и изазвати.“
Сотона у том смислу постаје на неки начин постаје метонимија за изазивање укорењених уверења, радије него зао и крвожедни бог.
Све што је наведено је много мање изазовније за насловне странице медија, од животињског жртвовања или ритуалних убистава. Наравно, неки су осуђени за страшна дела која су почињена у име или су повезана са Сотоном. Међутим, то су нису прва убиства почињена у име религије, нити постоје докази који указују да су такве убице већи представници сатанизма, него што су друге убице представници својих религија.
Драги читаоци, да бисте нас лакше пратили и били у току, преузмите нашу апликацију за АНДРОИД
nationalgeographic.rs
