Уколико вас пут наведе у Неготин, у самом центру ове општине на истоку Србије, дочекаће вас родна кућа највећег и најзначајнијег нашег композитора – Стевана Стојановића Мокрањаца. Ту је овај великан начинио своје прве кораке, проговорио прве речи, али и научио прве музичке тактове. Ова скромна грађевина из 19. века данас је музејски објекат који има статус споменика културе од изузетног значаја, односно непокретног културног добра. Настала је средином 19. века, а поуздано се зна да је 1867. године била у власништву Марије Мокрањац, што се види по тапији из 1889. године.
Кућа се одликује карактеристикама традиционалне балканске варошке стамбене куће, где је у приземном делу првобитно је био смештен подрум озидан каменом, док је спратни део, намењен становању, саграђен у бондручном конструктивном систему, а сачињавале су га две собе и кухиња. Кров куће је четворосливан и покривен ћерамидом.
Кућа је била потпуно орунула, а са рестаурацијом се започело 1964. године, а адаптација је вршена за потребе меморијалног музеја посвећен Стевану Стојановићу Мокрањцу, тако да су подрумске просторије уређене за мање музичке концерте. Просторије на спрату су музеолошки опремљене и садрже већи део заоставштине у музичким инструментима и другим предметима који су припадали Стевану Мокрањцу.
Већи радови на уређењу комплекса око Мокрањчеве куће у Неготину изведени су 1980. године.
-У њој се налазе ствари које су лично припадале Мокрањцу, а неке смо на поклон добили од његовог сина – рекла је за РИНУ, Весна Јањић, водич у Музеју Крајине.
Када прођете кроз стару капију и закорачите у двориште у ком је потекао Стеван Стојановић Мокрањац, време вас враћа у деветнаести век. Музејска поставка се налази на спрату и распоређена је у четири просторије које су међусобно повезане.
– Посетиоци могу видети клавир на ком је Мокрањац лично свирао, његов радни сто са сребрном мастионицом и пером, као и сточић који је добио на поклон од турског султана. На зидовима су породични портрети које је насликала његова супруга. У другом делу куће налази се огњиште које је остало аутентично, као и трпезаријски прибор – рекла је Весна Јањић.
Стеван Стојановић Мокрањац у овој кући провео је своје прве године, а затим је отишао у друге градове како би се школовао. Након Гимназије у Београду, уз помоћ Првог београдског музичког друштва и уз државну стипендију, студије музике је започео у Минхебу 1879. године, а наставио и довршио у Лајпцигу и Риму. У Београд се вратио 1887. године и постао један од највећих, јер је у историји српске музике његово име исписано златним словима.
– Сећање на Мокрањца и његова дела итекако живи. Томе сведочи и велики број посетилаца из земље и иностранства који желе да виде и обиђу кућу у којој је рођен овај велики уметник. Годишње овде буде и око двадесет хиљада посетилаца – истакала је Весна Јањић.
Испред куће налази се и скулптура Стевана Стојановића Мокрањца изливена у бронзи, коју је израдио Небојша Митрић 1980. године, а у част овог највећег српског композитора у његовом родном Неготину сваке године се одржава фестивал “Мокрањчеви дани” који представља својеврсан празник музике на ком учествују најпознатији извођачи из Србије и иностранства.
