У вери се живи, о вери се не расправља,
а како човек верује, тако и живи
и мора да се труди да се поправља,
а не да му други увек буду за све криви!
Вера је дар Божји који нам се даје
као призив да Живог Бога заволимо,
где има вере, ту недоумица нестаје,
знамо у Кога верујемо и Коме се молимо!
Нема потребе да се воде полемике
јер тако се ум оптерећује и мучи,
ко жели да зна све каноне и типике,
може да слободно прочита и научи!
Црква је Рај на земљи и наше благостање,
дом Божији је дом молитве за људе
и место које пружа утеху и знање
које треба да нам сасвим довољно буде!
Духовно писмен човек зна Јеванђеље
и живи са тим знањем и у покајању,
његова душа осећа радост и весеље
када се срце радује богопознању!
Ко верује у Господа, тај човек воли људе
које му Бог у живот шаље са намером
јер Бог све уређује да нам свима буде
како другима чинимо и живимо са вером!
