Данас се многи нађу у недоумици
треба ли обележавати рођендан
или су само „исправни“ слављеници
који прослављају свој имендан?
У част светитеља по коме име носимо
у цркви колач и жито приносимо
да имендан молитвено прославимо
и све животне бриге Богу оставимо!
Да ли не поштује наше Православље
ко на рођенданској торти гаси свећу
јер у цркви пали воштаницу за здравље,
мир, благостање, напредак и срећу?
Да ли је дан нашег рођења небитан,
па га и не треба славити заиста?
Дан кад смо крштени за нас је битан
пошто смо се тада обукли у Христа!
Ипак, неко свој рођендан једва чека,
тог дана ће уважени слављеник бити
који ће драге пријатеље да дочека
и са њима се срдачно провеселити!
Неко за рођендан не жели ни да чује
јер сматра да се дан рођења не слави,
али зато имендан радосно очекује
зашто што ће литургијски прославити!
Бог је слободну вољу дао свима,
дар је сваки нови дан који се доживи,
на рођенданима или именданима
нека су сви срећни, здрави и живи!
