Еди Боканегра, који је лежао у затвору и магистрирао социјални рад на Универзитету у Чикагу, прво је радио на борби против насиља у Чикагу као теренски радник у CeaseFire (Прекид ватре), организацији познатој по свом раду на прекидању уличних сукоба ангажманом на улици. Затим је прешао у Чикаго, где је покренуо програм Urban Warriors (Урбане ратнике). Програм је спојио проблематичне младе, чланове уличних банди са војним ветеранима као менторима и терапеутима на основу заједничких искустава суочавања и преживљавања опасности.

Боканегра је мислио да је то добар начин да се помогне у лечењу менталних и емоционалних рана од којих млади често пате због одрастања у разбијеним заједницама Чикага.

Боканегра је касније прешао у Heartland Alliance, где је покренуо READI програм, који је проналазио оне који су у највећем ризику да постану умешани у насиље и превентивно деловао програмом запошљавања, као и терапијом за суочавање са нерешеном траумом.

Троје од његових петоро браће и сестара су служили у Оружаним снагама и, по Боканегриним речима. размишљање о њиховим искуствима и његовом личном – као некога ко је, за разлику од њих, изабрао живот на улици – довело до програма Урбани ратници.

Боканегра је недавно постао самостални саветник за превенцију урбаног насиља при Министарству правде у Влади САД.

Живи у предграђу Чикага са супругом и седморо деце.

Еди Боканегра: Са 18 година, два пријатеља су ми убијена, а један је након пуцњаве остао парализован.

Вратио сам се и узвратио.

И следећа ствар за коју знаш је да си пред судијом, осуђен на 29 година затвора.

Затвор је бити жив сахрањен.

Видиш цео свет који познајеш како се креће напред, а ти си…у затвору.

Чланови породице настављају са својим животима или умиру, а ти…

Ти си заглављен у простору.

Православна хришћанска затворска служба је изузетно важна.

Потребна ми је ваша сарадња и подршка.

Мислим да је заиста важно да ми, као православни хришћани, направимо корак напред,  погурамо нашу зону комфора и упознамо људе тамо где су.

То значи да нису нужно у нашој парохији или нису врата до нас, што значи да морамо да изазовемо себе и наше перцепције и заиста нађемо Христа у сваком човеку на ког наиђемо.

Људи морају да разумеју да затворени људи не требају нас, колико ми требамо њих.

Наше спасење је везано за њих.

Наше спасење је везано за оне који пате.

ИЗВОР: https://www.youtube.com/watch?v=j9ilM27heXk

ПРЕВОД: Давор Сантрач

Објављено: 29.11.2022.

ПОСТАВИ ОДГОВОР

молимо унесите свој коментар!
овдје унесите своје име