Упоређивање са другима је једна врста развојне потребе деце и младих. Налажењем сличности и разлика они изграђују свој идентитет и налазе одговор на питање: „Ко сам ја?”. У оптималном случају овај процес упоређивања се завршава прихватањем себе као особе која има неке особине које су боље од особина неких других људи, али и особине које су лошије од особина неких других људи. То је често праћено увидом да и ти други, који имају неке боље особине, исто тако имају и оне које су лошије.

Овај процес одрастања и изградње властитог идентитета би требало да се заврши тако што особа прихвати саму себе и престаје да се пореди са другима. Међутим, сведоци смо да велика већина људи и када одрасте настави да се мери са другима, а логика је „ако је он бољи, ја сам лошији” и „ако сам ја бољи, он је лошији”.

Претпоставка је да онај ко је у нечему бољи од других више вреди као људско биће. На тим основама настаје друштвено такмичење у којем се људи труде да бар изгледају као да су бољи или најбољи, чак и кад то нису. Зато особа која се упоређује стално процењује ко је лепши од ње, богатији, срећнији, успешнији, паметнији, способнији…

Завист и љубомора

У оваквом друштвеном такмичењу, у којем особа мора бити боља да би се осећала довољно вредном, победа је само тренутна јер се стално појављују други људи који јесу лепши, срећнији, успешнији, паметнији, способнији… Управо пошто увек постоји неко у нечему бољи, свако ко повезује своје осећање личне вредности са тим да је бољи од других осуђен је да се веома често осећа незадовољан собом и својим статусом.

Главни разлог за доживљај неуспешности у овој друштвеној утакмици јесте то што људи упоређују оно са чиме су незадовољни код себе – своје мане – са оним што је код других добро развијено и што чини њихове врлине. Тако, на пример, особа која мисли да није довољно паметна често ће код других примећивати како они јесу паметни, због чега ће само потврђивати своју негативну слику о себи и лоше се осећати.

На овим негативним закључцима о себи који су настали на основу упоређивања настају два веома непријатна осећања: завист и љубомора. Они који завиде ће код других примећивати у чему су бољи од њих, а онда ће почети да се лоше осећају јер ће у успеху других заправо видети сопствени неуспех.

Реакција на осећање зависти може бити двојака: или ће особа желети да и она има оно на чему завиди другима, или ће почети да обезвређује квалитете онога коме завиди како би „смањила” разлику између њих. На тај начин ће та особа дозволити да процена других битно утиче на њено понашање.

Упоређивање са другима води ка лошој слици о себи, а ова до закључка да особа није довољно вредна да би била вољена. И зато када је, на пример, мушкарац заједно са партнерком у друштву у којем је неки други мушкарац којег је овај први проценио као бољег од себе, он може доживети снажно осећање љубоморе јер ће претпоставити да ће његова партнерка такође мислити да је овај други бољи, па самим тим и подеснији за новог партнера. Како се такве ситуације понављају, последица је да љубомора квари постојећу везу или брак.

Препознати сопствене врлине

Због свега тога социјално такмичење засновано на упоређивању води у кварење слике о себи и у непријатна осећања како у вези са собом, тако и у вези са другим људима. То су довољни разлози да се престане са упоређивањем са другима и да се нађе упориште у самом себи.

Најбољи начин да неко изађе из игре упоређивања са другима јесте да се фокусира на себе и да прихвати истину да не мора бити бољи од других да би био вредно људско биће. То подразумева два момента. Први је да особа освести своје позитивне особине, а затим и да почне да их цени. Тако настају самоприхватање, самопоштовање и самопоуздање. Особа која је усмерена на себе и своје квалитете, која се осећа вредно, далеко је отпорнија на упоређивање са другима.

Други момент је да особа пригрли и своје недостатке и мане. Нико није савршен тако да треба прихватити себе у несавршеном облику. Заблуда је да се мора бити савршен да би нас други прихватили. Људи који су прихватили себе са својим квалитетима и са својим манама постају спонтани и заузимају позицију самопоштовања и поштовања других.

 

 

Драги читаоци, да бисте нас лакше пратили и били у току, преузмите нашу апликацију за АНДРОИД

politika.rs

ПОСТАВИ ОДГОВОР

молимо унесите свој коментар!
овдје унесите своје име