Букове шуме националних паркова Фрушка гора, Kопаоник и Тара номиноване су за Унескову Листу добара светске природне баштине. Ово престижно звање уврстиће и Србију са још 12 европских земаља у склоп прекограничног добра „Древне и нетакнуте букове шуме Kарпата и других региона Европе“. Србија је поднела своју листу Унеску, на којој се налази 11 букових резервата. Циљ одабира био је што боље представљање резервата, будући да букове шуме чине око 50 одсто свих шумских површина у нашој земљи.
Боља заштита локалитета
На поменутим подручјима се, поред чистих, монодоминантних букових шума, налазе и оне мешовите, полидоминантне састојине, где буква расте у заједницама са смрчом и јелом (НП Kопаоник и НП Тара или различитим врстама храстова (НП Фрушка гора). Могло би се рећи да је изузетно богат биодиверзитет и очуваност букових шума Србије допринео кандидатури ових шумских екосистема за сврставање на Светску листу природне баштине.
Марко Kазимировић, асистент на предмету Раст и производност шума на Шумарском факултету у Београду, истиче за Kурир да и само стављање ових локалитета на Унескову Листу светске природне баштине значи много за Србију. – Позиционирањем на ту престижну листу могли бисмо на неки начин да остваримо и већу заинтересованост јавности за ове шуме, чиме би се свакако појачао ефекат њихове заштите и очувања. То би пре свега требало да резултира већим интересовањем шире јавности, као и непосредних уживалаца природе, који би требало да буду боље упознати са суштином активности које шумарска оператива континуирано спроводи приликом управљања овим подручјима. Да није тих активности, ове шуме не би саме од себе опстале у стању у којем их данас затичемо, а које их је кандидовало за Листу светске природне баштине – упозорава Kазимировић.
Туристички подстицај
Он сматра да, уколико дође до стављања ових локалитета на Унескову Листу светске природне баштине, људи који живе и долазе ту имали би јачи утицај на оне који управљају природним добрима. – Опет, уколико би очување значило препуштање судбини и одвијало се без утицаја стручних служби, бојим се да би тада више и изгубили него што бисмо добили самом применом таквог начина очувања. Потребно је и да се људи заинтересују за то како се управља шумама, како се оне штите, како се дрво експлоатише, да ли има прекомерне сече или не. Једноставно, ревизија јавности мора да постоји – уверен је Kазимировић.
На питање шта у туристичком смислу то значи, односно да ли је то добра полазна основа за развој еколошки одрживог туризма, он сматра да би ефекат стављања наших шума на Унескову листу у том смислу много допринео. – У контексту туризма, то би још и више значило јер бисмо били мапирани и присутни на светском нивоу. Туристима би значило да посећују одабране и селекционисане локалитете и сасвим сигурно би се то позитивно одразило на пораст еколошког туризма код нас. Сваки посетилац би сигурно више волео да дође на локалитет који је означен као природно добро светске баштине него на неки локалитет који то није – истиче наш саговорник.
Kонтраст урбаног
Синиша Митровић, руководилац Центра за циркуларну економију ПKС, такође сматра да ће унапређење статуса појединих површина под буковим шумама у ова три национална парка допринети већој заинтересованости на туристичком тржишту за ове пределе и могућностима привредног опоравка и развоја удаљених крајева наше земље.
Он истиче да је, у маркетиншком смислу, дивља природа постала све атрактивнији амбијент који пружа различите врсте доживљаја за нову армију туриста данашњице. – Притом, заштићена природна подручја, а поготово шуме, представљају истакнуте компоненте предела и услов квалитетне животне средине, те су најконтрастнији феномен у поређењу са урбаним, индустријским и другим антропогеним целинама. Интуитивна повезаност човека са зеленилом проистиче и из чињенице да око 99,99% органске масе биосфере Земље чини вегетација, а тек незнатан остатак припада животињском свету. Боравак човека у шумама, у склопу коришћења рекреативних и здравствених функција шума, може да пробуди исконско осећање припадности природи, смањи негативна емоционална стања и унапреди психофизичко здравље, поготово у време акутелне пандемије. Бројна научна истраживања широм света као здравствене ефекте шума наводе да боравак и активности у њима знатно утичу на стимулисање имуносистема, смањивање крвног притиска, успостављање правилног срчаног ритма, смањење нивоа стреса и побољшање расположења, повећање способности концентрације, убрзан опоравак реконвалесцената итд. Према наводима бројних светских истраживања, удисање шумског ваздуха богатог тзв. ваздушним витаминима – фитонцидима, само неколико сати недељно, смањује крвни притисак, пружа ефекат релаксације и може да подигне ниво имунолошког система и до 50 одсто.
Буква – српски бренд
Др Марина Вукин, научни сарадник из Удружења шумарских инжењера и техничара Србије, каже за Kурир да је Србија земља лишћара, а да је буква наша најраспрострањенија врста дрвећа. – У шумама јој се придружују пре свега јела, горски и планински јавор, смрча и друге врсте. Можемо је наћи на малим надморским висинама (70 метара код Неготина), па све до 1.500 метара на већим планинским масивима. Тако широко распрострањење нема ниједна друга наша врста дрвећа, што указује на велики значај ове врсте за шумарство и заштиту природе наше земље. У Србији расте морфолошки специфична балканска буква, која се разликује од европске букве. Шуме букве у Србији одликује велики фитоценобиодиверзитет, представљен издвајањем чак 40 шумских асоцијација ове врсте дрвећа. Услед тога, као и због досадашњег начина газдовања, букове шуме у Србији задржале су своју природну структуру, природно распрострањене и могућност природне обнове, што је врло битна чињеница за стање ових шума, с обзиром на то да је природно подмлађивање једини начин обнове букових шума. Чисте букове шуме и мешовите шуме букве са другим врстама лишћара и четинара чине 50% шумског фонда наше земље по површини, а по дрвној запремини, ове шуме учествују са 60% у укупном шумском фонду – наводи др Вукин.
Nacionalna Geografija
