ИВАН Сергејевич Тургењев (1818-1883), класик руске и светске књижевности, учио је српски језик! За то су му, откривају „Новости“ у његовој преписци са Новосађанином Илијом Вучетићем (1884-1904), служили Вуков „Речник немачког и српског језика“ и „Српска граматика“ Станоја Бошковића.
Вучетић је био адвокат, национални радник и полиглота, а у историји наше књижевности уписан је као први преводилац управо Тургењева. Српско издање романа „Дим“ које је у Вучетићевом преводу 1869. у Будимпешти штампало Српско омладинско друштво „Преходница“, било је повод за срдачну преписку аутора и преводиоца, али и за буђење Тургењевљевог интересовања за српски језик и нашу културу.
„Добио сам ових дана егземплар Вашега превода ,Дима, и будући да ја не знам српски, један мој пријатељ који га познаје, превео ми је Ваш ласкави предговор. Сам превод сам, колико сам могао, сравнио ја сам и убедио се да је необично тачан и близак оригиналу“, писао је Тургењев у свом првом писму Вучетићу, послатом из Баден Бадена 21. августа 1869. године.
САМОВАР ИЗРАЂЕН У ТУЛИ“У ТУЛУ не путујте са својим самоваром“, писао је Антон Павлович Чехов (1860-1904) који је, у тренутку кад је Тургењевљева била у зениту, почињао своју блиставу књижевну каријеру. Овај град, смештен 180 километара јужно од Москве је, наиме, одувек био центар производње најбољих и најраскошнијих самовара. И онај који је Тургењев послао Вучетићу, сведочи о томе и печат утиснут на њему, израђен је Тули, у радионици „И. И. Баташев“.
У другом писму, које је, такође из Баден Бадена, послато 20. новембра исте године, а чији оригинал су „Новости“ пронашле у Рукописном одељењу Матице српске, он за Вучетића има и конкретну молбу.
– Да ли ми можете послати малу српску граматику за Русе или за Немце и мали српско-руски или српско-немачки речник? Ја бих желео да упознам српски језик, на ком сам почаствован преводом мојих дела – наводи Тургењев у писму уз које је Вучетићу послао и комплет својих „Изабраних дела 1844-1868“.
Вучетић, разуме се, одмах испуњава његову молбу.
– Пошто српско-руских издања тада није било, послао сам му Вуков речник немачког и српског језика и Српску граматику што је за Немце написао Станоје Бошковић – бележи он у предговору за друго издање „Дима“.
Тургењев му одмах потврђује да их је и добио и да ће учењу српског језика приступити – одмах.
Једно од писама које је Тургењев послао Вучетићу
– За неколико дана идем на два месеца у Вајмар и намеран сам да се одмах побавим Вашим језиком – наводи руски великан у писму од 30. јануара 1870. у којем Вучетићу шаље и своју будућу вајмарску адресу.
Љиљана Лазић показује самовар Тургењева
СЛОВЕНСKА БРАЋАВРЕМЕ преписке Тургењева и Вучетића је и време велике борбе за дефинитивно ослобођење од Турске, јужно, и за аутономију Срба у Аустро-Угарској, северно од Саве и Дунава. Велики писац је, наравно, био на страни словенске браће. – Дозволите ми да Вам изразим моју ватрену жељу да се развитак српског народа лако и брзо креће под благодатним утицајем слободе. И да књижевност његова ускоро заузме угледно место у породици словенских литература – пише Тургењев у једном од својих писама Вучетићу.
Трагова евентуалне даље преписке, нажалост, нема, али се у Музеју града Новог Сада чува један изузетно драгоцен предмет, такође уздарје великог писца свом првом српском преводиоцу. Реч је о раскошном самовару од ливеног месинга.
– Не зна се када је самовар тачно стигао у Нови Сад, а ми смо га од Илијиног сина Бранислава откупили 1957. године. Вучетићи су били једна од најугледнијих новосадских грађанских породица друге половине 19. и прве половине 20. века и ми чувамо мноштво вредних предмета из њихове оставштине. Историјски гледано, овај самовар је свакако најзначајнији – каже за наш лист музејски саветник Љиљана Лазић.
Илија Вучетић је, подсећа она, уз остало био и један од првака Уједињене омладине српске и веома близак сарадник Светозара Милетића, а његов превод „Дима“ није био важан само као почетак упознавања српског читалаштва са великим писцем.
– Вучетићев предговор за тај роман се и данас сматра једним од првих менифеста реалистичке школе у српској књижевности – објашњава Лазићева. – То Вучетићу, уз мноштво других заслуга за наш народ, без сваке сумње даје трајан значај и у српској литератури.
Новости
