Истовремено док су претраживане прве пећине, у периоду од 1951 -до 1956 године, двојица истраживача Роланд де Во ( Roland de Vaud ) и Џералд Ланкастер Хардинг ( Gerald Lancaster Hurdung) уз сарадњу других колега археолога, радили су на истраживању рушевина Хирбет Кумрана. Њихови резултати су показали да су дотадашње претпоставке тачне и да су писци свитака из кумранских пећина, били тадашњи становници рушевина у Хирбет Кумран.
Роланд де Во када говори о Хирбет Кумрану наводи да је то : «име једног уништеног места, убифицифаног нешто више од једног километра западно од обале Мртвог Мора, на лапорастој тераси и да заузима излаз речног корита Вади Кумран, у чијој су непосредној близини били пронађени први јеврејски рукописи. Тај мали плато је ограничен на југу литицом Вади Кумрана, на северу и западу потоком и јаругом, који је са платом повезан само једним уским пролазом. Према истоку терен се спушта стрмом низбрдицом, где се налази правац старог прилаза путу. Отац де Во у свом извештају каже : « Када смо 1949 године Хардинг и ја радили у првој пећини, наша пажња је природно била привучена најближим рушевинама. Ми смо овде могли да урадимо истраживање минерала на површини и претраживане два гроба. Пре истраживања открили смо само гомилу камења и једну цистерну готово потпуности пуну. Источно је била рушевина и скоро до литице пружало се једно широко гробље, чија је повезаност са зградама насеља остала несигурна и овде ми још немамо никакве назнаке о пећини у којој се налазе рукописи».
Познати семитски филолог П. Кале био је мишљења да откопавање Хирбет Кумрана може бити врло важно за познавање рукописа Мртвог Мора. Зато су Де Во и Хардинг поново почели ископавања. Њих двојица су били на челу велике научне експедиције коју су сачињавали сарадници Француске библијске археолошке школе ( EBAF), Института за јорданске старине ( DSAJ ) и Палестинскогог Археолошког Музеја ( BSOR ) Истраживања су трајала више година, а сама ископавања су обављена од стране научних тимова у више етапа.
Прво ископавање : од 24 новембра до 12 децембра 1951 године
Друго ископавање : од 9 фебруара до 24 марта 1953 године
Треће ископавање : од 13 фебруара до 14 априла 1954 године
Четврто ископавање : од 2 фебруара до 6 априла 1955 године
Пето ископавање : од 18 фебруара до 28 марта 1956 године
Резултати ових ископавања потврдили су оправданост претпоставки да постоји веза између нађених рукописа у пећинама и рушевина Кумрана. Ових пет истраживачких кампања омогућили су разликовање више периода грађевинских фаза обављених у Хирбет Кумрану. Сам комплекс протеже се на 80 метара са запада на исток и 100 метара са севера на југ.
Перод «Израиљски остаци»
Прво насеље Хирбет Кумрана досеже до Израиљски епохе, између осмог и седмог века пре Христа и о њему постоје непотпуни подаци.
Период 1 а
Локалитет из овог периода је потпуно запустео и дуго је био рушевина, али оно што је остало од израилске епохе послужило је као почетна тачка радова нових досељеника. Тешко је прецизно утврдити датум изградње периода 1 а, али овај период се не разликује много од периода 1б и ниједан пронађен новчић није из тог периода. Због тога може бити приближно одређено време изградње насеља 1а периода и боље је изручен наредни период. Видеће се да су зграде из периода 1б биле подигнуте у време Јована Хиркана између 135 и 104 године пре Христа. То је време из периода 1а и могуће је да је градња из периода 1а одпочела у време једног од предходним Јована Хиркана. Овде се примећује веома једноставан тип градње и сиромаштво археолошког материјала. Убрзо се подиже већи број зграда на платоу Кумрана. Ово мало израилске утврђење сачувало је спољашњу линију зидног плана, која је изгубила своју улогу. То је из доба процвата периода 1 а.
Период 1б
Ово је период у комсу здања Кумрана добила свој коначни изглед. Сходно томе да се увећао број становника, повећао се број зграда, у овом периоду било је нужно стално опскрбљавање водом. Отуда из овог периода пронађен је време лики број цистерни. Тада је подигнут аквадукт који је скупљао кишницу и снег, који се топио са Вади Кумрана. Одговарао је потребама великог броја људи који су се определили за живот у пустињи и за које је снабдевање водом представљало велики проблем. Питање које се потом појавило било је да ли је изведено решење било довољно добро или је толико цистерни указивало на то да су становници Кумрана били дужни да врше одређене обреде очишћења. Хирбет Кумран није само представљао скупину кућа, нити какво село већ је то била нека врста заједничке установе и из тог разлога је потребно нагласити да установа није била предвиђена за живот људи у заједници, већ за њихове заједничке активности, ту не спадају просторије за спавање које су заузимале врло мало места у односу на просторије предвиђене за заједничку употребу. У Кумрану постоји само једна велика кухиња, једна велика вешерница,, једна штала, али је зато више радионица и сала за окупљање. Око ових сала нађене су зделе са костима животиња вероватно кориштени у верске сврхе. Кости које су пронађене у 39 складишта предате су професору Ф. Е. Ценеру ( F. E. Zuener) са Археолошког института у Лондону на испитивање. Ниједно складиште није садржавао целовит скелет неке животиње. Кости међусобно нису биле повезане, већ су накнадно сакупљане, пошто би се кожа сасушила. Таквих 26 складишта садрже кости једне исте животиње, 9 складишта костију друге животиње, 3 кости су од три различите животиње. То су били : 5 одраслих овнова, 5 одраслих коза и 26 коза и овнова чије се доба не може утврдити, десет јагањаца или козлића, 6 волова и 4 јунице као и једна неидентификивана животиња величине једне омање краве. Толика пажња око сакупљања и чувања костију указује да су оне имале одређено верско значење. Такође је могуће да су то остаци жртвовани животиња., где је један део ритуално поједем, али то није доказано. Свако жртвовање изискује постојање једног жртвеника али истраживања нису пронашла ни једно место припремљено у ту сврху. Други аспект заједничког живота у Кумрану, указује на постојање великог броја радионица. Једна од радионица смештена је на југоистоку и сачувана у изузетно добром стању. Грнчар је земљу квасио у једном базену не тако дубоком, али брижљиво заштићеном и омалтерисаном. Неопходна вода стизала је из главног канала. Поставља се питање како је уметник набављао земљу. Лапор сакупљан са кумранске терасе је добар за прављење цигала, али није довољно био еластичан, јер је у ње у било исувише кречњака, а у ближој околини Хирбет Кумрана нема налазишта глине. Ни данас се не зна одакле је прибављана глина. Може се претпоставити да су то она веома богата налазишта глине, које су истраживачи једне старе арапске заједнице пронашли на самој северној обали Мртвог Мора, а то место није далеко од Хирбет Кумрана. Како год да је било грнчар је набављао глину коју је брижљиво пречишћавао и остављао да сазри. Последње глачање је вршио у посуди, која се налазила тик уз шупљину у којој је глина била чувана, уз њу се попут точка кружног облика налазило кружно удубљење од камена и грнчар је седећи на рубу, ногама покретао то кружно витло које се налазило у висини његових руку. Тако нешто слично и данас чине грнчари у Хеброну. Ту одмах поред су биле поређане две пећи, прва намењена за веће грађевине друга за мање. Када би грнчар вадио ове ћупове из пећи, орјентисао би се према ветровима који дувају са Мртвог мора и због тога је на пећима постојало више отвора. Управо из такве једне радионице су изашле бројне вазе нађене у Хирбет Кумрану. Мотиви на њима су једнолични, али и јединствени у односу на друга налазишта тог периода. Такође ово објашњава начин на који се сачувала традиција, зато је уочљива велика сличност у грнчарству периода 1б и 2, уз извесне разлике. Значајна су истраживања вршена поређењем новчића, а сачувани новац је поприлично зарђао, па та истраживања дуго трају. До тада је било испитано око четири петине пронађених новчића, јер нису сви новчићи били очишћени и одређени. Припремајући одређени каталог Р. П. Ј Спикерман ( R. P. J. Spikerman ) је поприлично допунио те листе и изменио одређени број података, користећи подробније студије и новија открића о хасмонејским новцу. Нумизматичка сведочанства су незгодна за коментарисање, јер остају дуго у употреби после смрти владара у чију су част издата. Сасвим је јасно да су зграде из периода 1б биле грађене у време Александра Јанеа или у време Јована Хиркана. Као аргумент Роланд де Во је узео чињеницу да је у употреби био селвекијски новац који се употребљавао и у периоду његове владавине, али је он можда био у употреби и у периоду 1 а. У сваком случају веома мали број селвекијски бронзаног новца чини претпоставку да Роланд де Во не може никако почетак периода 1 б ставити пре владавине Јована Хиркана. О крају овог периода постоје два сведочанства : један земљотрес и пожар. После дице земљотреса су посебно видљиве на двема цистернама на главној грађевини Степениште на највећој цистерни се срушили цела источна страна. Остали делови су били оптерећени анекс велике сале се обрушио на складиште грнчарије и уништио је. Тачан датум земљотреса може се одредити према сведочанство Јосифа Флавија. У време седме године владавине Ирода Великог пред битку код Акцију, а између Цезара и Антонија, један застрашујући земљотрес опустошио је целу Јудеју. Страдало је тридесет хиљада људи и доста стоке. Као датум се наводи 31 година пре Христа и то у пролеће. Крај периода 1б је обележен пожаром. Иако су зграде у каснијем периоду поправљање ипак су остали одређени делови који су били захваћени пожаром Врата која су делила две просторије на југозападно углу главне зграде не само да су била уништена већ и њихов оквир такође. Покривач од пепела био је негде танак, а негде дебео и простире се у близини зграда на отвореном простору. Изгореле си кровне конструкције од трске и ветар је разнео пепепо. Поставља се питање : да ли су земљотрес и пожар били истовремених и кад се шта догађало. Прво се мислило да је земљотрес уништио од пожара предходно уништен и напуштену зграду, али је овакво решење убрзо напуштено иако је било аутора који су то и даље подржавали. Оно што се поуздано знало била је чињеница да је Хирбет Кумран био активан у 31 години пре Исуса Христа и према томе у овим домовима се тад живело и вероватно је да је сам земљотрес изазвао пожар у самом насељу. Ниједна теорија није још увек потврђена. Како год да је било зграде које су биле уништене земљотресом и пожаром нису биле одмах поправљане. Систем за воду је био растављени и није био враћен у употребу., нити је одржаван тако да је вода наставила да долази из Вади Кумрана и поплавила је Хирбет. Све ово указује да је Хирбет Кумран напустило више људи, али не сви припадници есенске заједнице. Они који су остали повратили су нешто касније снабдевање водом без које се иначе није могло живети.
Јелена Андрић
