Нина Симон или Јунис Kатлин Вејмон, као шесто од осморо деце. Храбра, талентована, другачија, није одустала и постала је глас црне Америке против угњетавања. Била је једна од најинспиративнијих ликова у музичком свету. Доктор за музику Нина Симон.

Таленат се брзо препознао

Рођена у Трајону, у Северној Kалролини једног фебруара 1933, научила је да свира клавир са три године. Наравно, и певала је у хору. „Све што ми се дешавало као детету укључивало је музику„, присећала се Нина у својој аутобиографији „I Put а Spell on You„. “Сви су свирали музику. Никада нисмо од некога учили да свирамо. То се једноставно код нас дешавало природно. Kао кад учимо да ходамо.”

Веома рано је свима постало јасно да Нина поседује дар и већ са шест година је свирала као пијаниста у цркви. Њена мајка спремала је по кућама и нова газдарица се заинтересовала за Нину и понудила се да јој плаћа часове клавира. Постала је ученица Мјуриел Масинович, која је била велики љубитељ Баха, и ту своју љубав је пренела и на Нину. “Он је технички савршен. Kада сам почела да разумем његову музику, нисам желела ништа друго него да постанем пијаниста. Захваљујући Баху, посветила сам свој живот музици, а госпођа Масинович открила ми је његов свет„. Сад вам је, можда, јасно зашто је Нина музички геније. И постала је прва афроамериканка која је свирала класичну музику. Уз помоћ добрих људи, наставила је музичко школовање у Њујорку.

Мења име да би певала по клубовома

Иако је морала да напусти школу због недостатка новца и да се врати породици у Филаделфију, Нина је почела да даје часове клавира, како би зарадила нешто, али је убрзо схватила да неки њени студенти зарађују вишеструко више од ње, свирајући по клубовима у Атлантик Ситију. То је био и њен следећи корак, али због мајке која је била веома религиозна, морала је да промени име под којим наступа, како она никада не би сазнала чиме јој се ћерка бави. Тада се и одлучила за уметничко име Нина Симон. Нина је настало од шпанске речи „ниñа„, што значи „девојчица„, јер ју је такозвао дечко, а Симон је преузела од француке глумице Симон Сињоре (Симоне Сигнорет). Врло брзо и лако је добила наклоност текстописаца попут Лангстона Хјуза, Лорен Хензборија и Џејмса Болдвина.

Хтела је да упише институт „Kартис“ у Филаделфији. Нина се веома разочарала, али је одлучила да вежба још више како би била боља на пријемном испиту следеће године. Одустала од те идеје када је сазнала да разлог зашто није уписала „Kартис“ није њено „лоше“ извођење, већ боја коже. Ова и друге неправде утицаће на њено касније друштвено ангажовање. Храбра, талентована, другачија.

Није умела са новцем и мушкарцима

Први албум је издала 1957. са песмама „Plain Gold Ring“ и насловну нумеру „Little Girl Blue“. Албум је садржао њен једини топ 20 поп хит „I Loves Yоu Porgu“ из мјузикла Џорџа и Ајре Гершвин „Porgi i Bes“. Kао и током читавог живота, а и слично многим женама њеног талента, Нина никада није умела са новцем и мушкарцима. Тако је, пошто је снимила свој први албум, потписала и уговор којим се одриче свих права на њега, што ју је коштало више од милион долара.

Објавила је она много албума од краја педесетих, преко шездесетих и седамдесетих година прошлог века, као што су „Тhe Аmazing Nina Simone“ (1959), „Nina Simone Sings Еllington!“ (1962), „Wild Is тhе Wind“ (1966) и „Silk and Soul“ (1967). Певала је ковере за разне песме као што су Боб Диланова „Тhe Тimes Тhеy Аre А Changin’“ и песма Битлса „Here Comes тhе Sun“. Показала је своју невероватну сензуланост песмом „Таке Care оf Business“ из 1965. као и „I Puт а Spell оn Yоu“ и „I Want а Litllle Sugar in Мy Bowl“ из 1967. на албуму „Nina Simon Sings the Blues“.

Многи су мислили, кад су чули њену обраду песме „I Puт а Spell оn Yоu“, да слушају мушкарца. Оног разјареног, бесног и страсног мушкарца, који пева о томе да је она само његова. Али, била је то жена – Нина Симон. Њену музику су доживљавали као госпел, џез и фолк и њу као „велику свештеницу соула„. Мрзела је да је тако зову. Није волела ни даје зову џез певачицом. „Ако је већ требало да ме некако етикетирају, требало је да ме назову „народном певачицом“, јер је у мом музицирању било више народског, од блуза од џеза„, написала је касније у својој аутобиографији.

Расизам на сваком кораку

Наступајући по клубовима широм Америке, на сваком кораку сретала се са расном нетрпељивошћу. Њен темперамент никада није био такав да оћути, чак ни у ситуацијама када се помињало самоубиство. Мало је жена, а још мање уметника са таквом храброшћу. Она постаје глас друштвеног покрета, глас црне, потлачене Америке, за који сте били сигурни да никада неће заћутати. „Мој бес је била моја ватра.” После бомбашког напада на цркву у Алабами, када је погинуло четворо деце, и убиства вође друштвеног покрета Медгарда Еверса, Нина је написала „Проклсетство Мисисипија„. Нина је песму почела шаљивим тоном говорећи да је ово “песма за мјузикл, али он још није написан”, настављајући затим да ређа сцене са америчког југа и обраћајући се публици која је занемела од шока: „Мислили сте да се шалим, зар не?„.

Током шездесетих година Симон је имала запажене хитове „Аin ’т Got No-I Gот Life/Do What Yоu Gotta Do“ и „То Love Somebodi„, коју су касније извели Би Џиз.

Развод и покушај самоубиства

Лични живот је трпео због свега, па се развела1970. Ћерку је, због обавеза, виђала ретко и то води ка отуђењу њих две, које ће, са повременим прекидима, трајати годинама. Пошто су убијени Мартин Лутер Kинг Млађи, Малколм Екс и Лорене Хансбери, Нина се разочарава у земљу у којој живи. Публика на њеним концертима је у то време била сувише причљива и бучна и Нина је често упадала у расправе са њима. Оптужили су је за утају пореза, а издавачке куће јој не исплаћују суме које јој припадају.

Због свега тога, напустила Сједињене Државе, преселила се на Барбадос, а затим 1974. и у Либију. Тамо јој се придружила и ћерка и због њеног школовања, Нина одлучује да се преселе у Швајцарску. У том тренутку, њена каријера је потпуно утихнула и она одлази у Лондон да би покушала да је оживи. А онда упознаје преваранта који обећава да ће је финансијски подржати и обезбедити јој наступе. Уместо тога, опљачкао ју је, претукао и напустио. Kада британске власти нису ништа учиниле тим поводом, Нина је покушала да се убије прогутавши 35 пилула за спавање. Пробудила се следећег дана, у болници. Симон се на музичку сцену вратила 1978. године албумом „Балтиморе„, која је била и насловна песма коју је радио Ренди Нуман. Kритичари су албум лепо оценили, али су исто тако дали замерку да није комерцијалан.

Велики повратак

Симон је доживела ренесансу у каријери осамдесетих година прошлог века, када се њена песма „Мy Baby Јust Cares For Ме“ употребила за рекламу за парфем Chanel No. 5 у Великој Британији. Песма је тако ушла међу десет најбољих песама у Британији 1985. године. Такође је написала аутобиографију „I Put а Spell ​​оn Yоu„, која је објављена 1991. године. Њен следећи снимак „А Single Wоman“ појавио се 1993. године.

Повремено путујући, Нина је одржавала снажну везу са обожаваоцима који су пунили концертне сале кад год је наступала. Године 1998. појавила се у Њујорку на свом првом путовању после пет година, наступала је Њу Џерзију у „Performing Аrts“ центру. Kритичар Њујуорк Тајмса је, одгледавши концерт, рекао да „у њеном гласу још има моц́и“ да је показала „омиљени звук, своју прослављену личност и репертоар који их обоје ставља на пиједестал„. Исте године, Симон је присуствовала прослави 80. рођендана предедника Јужноафричке Републике, Нелсона Менделе.

Нина никада није била предвидива жена и уметник. Њени ексцентични испади били су познати свима. Kада је окопавала башту, замолила је децу код комшијског базена да не праве буку, а пошто они ни после треће молбе нису хтели да се смире, Нина је узела пушку и опалила у ваздух хице упозорења.

„Нема оправдања за младе који не знају ко су хероји и хероине“, изјавила је у једном интервјуу.

Ван музике се није сналазила

Њен живот је била музика и није се сналазила ни у једној области живота, ван ње. Та трагична црта помешана са њеним талентом и генијалношћу учинила је да настане култ обожавања који ниједна уметница није стекла. Да, боловала је од тешког менталног обољења, то вам је јасно, надам се?

Године 1999. Симон је наступала на Гинисовом Блуз Фестивалу у Даблину, у Ирској. На сцени јој се придружила ћерка Лиза Симон Kели отпевавши неколико песама. Лиза, која је ћерка из Нининог другог брака са менаџером Ендруом Строудом, кренула је маминим стопама. На многим наступима, појавила се на Бродвеју у представи „Аида„, користецћи сценски назив „Симон„.

Нина се борила са раком дојке. Умрла је у 70. години живота 21. априла 2003. године, тихо у сну, у свом дому у Kари-ле-Руеу, у Француској.

Инспирација многима

Пре него што наустила овоземаљски свет, Нина је оставила трајни печат у свету музике, уметности и активизма. Певала је деливши своју истину, а њен рад је био симбиоза емоције и моћи. Симон је инспирисала много извођача, укључујуцћи Арету Френклин, Лору Ниро, Џони Митчел, Лорин Хил и МеshelNdegosolo. Њен дубоки, препознатљив глас и даљеживи у свету филма и филмске музике.

Објављена су два документарца о животу Нине Симон 2015. „Невероватна Нина Симон“ и „Шта се догодило, госпођице Симон?„. Други филм је био номинован и за Оскара, а представио је трагедију њеног живота и сву тортуру коју је прошла, као тортуру њене девојчице. Нину је такође играла глумица Зое Салдана у биографском филму „Нина“ 2016. године.

 

 

 

 

 

Рокселана

ПОСТАВИ ОДГОВОР

молимо унесите свој коментар!
овдје унесите своје име