Подсвесно ме нагризаш
а, ко си ти?
Да ниси од оних који Просипају отров за собом, сеју мржњу и глогиње
а туга им милује снове.
Пуне се као облаци кишом
и натапају се
тежином несреће,
у олујама.
Да л` је штета
што тонемо и подсвесно губимо гласове
и придружујемо се неспутаним водама?
Како се спремаш
да ме уништиш!
Тамну си ноћ изручио
из беле вреће,
искреном срцу дрхташе кости прекривене сенком
морских крила.
Отвараш врата у мојој души
да те пронађем. Ко је тај
што људско тело руши?
