Нека чудна светлост синула у мени
Да истражијем варнице које су Чкиљиле у времену таме.
Кроз слух тишине слушам музику ветра И говор птица,
Што у лету кљуцају моју светлост
Из сунчаног зенитног поља
Угледах сјену мајчиних зелених очију. Њена је душа у мојој речи,
У књизи мојој,
У срцу моме живи.
Видим је у сенци уморног лица,
Са кофом у руци долази на извор. Дрхће прозебла у хладној ноћи.
Из мојих очију заблисташе сузе; Потрчах према њој.
Беше узалуд, изгуби се.
Дуго је већ поново чекам,
Нема је ни кроз ветар да проструји,
Ни у сенкама сунца
Што се провлаче кроз моје кости.
Нема је ни у пролећним шумама Што листају,
Ни у облаку пуном кише.
Седох на обалу мора
На којој се сунчао ветар,
Отворих један цвет, у њега ставих
Цео мој талас стихова –
О, како брзо дан за даном укуцава време И слаже речи у ову књигу
Вреднију од мога живота.
На земљи више нема љубави,
Људи на леђима грехове носе;
Безумље влада, мајко!
Живим из срећног времена
Са родитељског прага
Из моје младости и мога детињства.
Иза наше куће река пресахнула,
Ласте одлетеле.
Други свет сада тамо живи.
И неко друго Суце греје.
Све се угаси,
У мени завлада нека стрепња,
Која ме одводи у вечност недогледа.
Из траве, кроз зрно песка, Шапуће једна анђеоска душа Пуна мајчиних речи.
Хтедох да је срцем додирнем; Не могох, нестаде,
Изгуби се.
Ватрени прстен на небу се појави, Неко ми проговори:
Испод овог неба нови ће свет израсти. Звезде ће пити воду са наших извора, Улице ћу ходати празне.
Живе душе на Земљи неће бити. Дозиваш ме, видимо се тамо,
Када се у мени наталоже године. Видимо се тамо у Васељени, мајко
За мене, за тебе
И свих боја људи на овој планети
Нема места.
Док пишем, свако ме слово боли
И Сунце потамне у моме крвотоку. Неста га, претвори се у речи. Мојој се крвљу потписа.
Неко ми из васионе рече:
Мајка ти, из бола ишчупана,
Шета по зеленој ливади
И бере процветало планинско цвеће. Осетих мајчину љубав из мртвог сна, Викнух од среће
Хвала данашњем дану и лепим вестима. У том се пробудих из сна.
Све као птица одлете из душе –
Остадох сама у једној песми без утехе.
