Ја љубав измишљам, јер је не желим
Она је огрлица тренутка, којом се китим Јесење вече пуно лепоте,
Пресвлачи се у моје мисли и одлази у сутон. Улице ходају док спавам,
Утонула у машту дотичем главом небо… Лутам са једном звездом
Која ме кроз сутон води,
На њеним краковима спавам, јер је не желим, Она је огрлица тренутка, њом се не китим.
