Потражи ме у звезданим пољима,
Тамо ћу бити у ноћи младога Месеца
Што ми украде дан.
Препознаћеш ме, мили мој, иста сам,
У руци носим заставу наше велике љубави. Тамо ћу стајати на улазу небеске капије
У ноћи, белим велом огрнута,
у белој венчаници.
Долазим, чујеш већ моју штиклу како корачам
Плочником мога омиљеног града
И све сам ближе и ближе горе према теби. Љубави моја, носим ти безброј земаљских порука
Оне су празне, у њима ништа
Сем једне песме за тебе.
И ту ми песму скоро украде ветар,
Што се ковитла испод густих облака
И разгони песак по мору.
Сећам се, љубави, када ти хтедох рећи да те волим,
Прећутах и не рекох ти
А ти настави и даље да се смешкаш.
Кроз патњу небеског или земаљског греха, Љубав се од тада у мени прозлила
Од које стално бежим.

 

ПОСТАВИ ОДГОВОР

молимо унесите свој коментар!
овдје унесите своје име