Земља засејана мозговима плива у води суза
у којима се давимо. Таласи мора
родише сребрену девојку, сузним очима гледа небо
и тражи спас.
Застадох да упитам тишину; шта се у мени крије
када сам занемела?
Осетих праисконски зов у којем птице занеме, пред опасност или
пред излазак сунца.
У лудом колу вртлога ветрови урлају,
са боговима рата
који ће и Сунце угасити.
