Старац Теофил рођен је слеп, али га то није спречило да постане један од најпознатијих румунских духовника. Звали су га „Старац Радости“. На овом видео снимку говори о томе како благодарити Богу осмехом. Говори о своје 54 године проведене у манастиру
Отац Теофил:
Ја сам блажени старац, живео сам у „месту среће“, блажени сам старац…
И хвала Богу.
И од ове среће и љубави, колико имам у души, осмехујем се Богу захваљујући Му: Господе, прими моју захвалност, Господе, прими мој осмех који прати моју захвалност.
Почињем свој говор не речју, већ осмехом.
Заправо, све своје беседе почињем са осмехом. Када изађем да проповедам, прво се осмехнем. Зашто? Јер и осмех нешто говори. А биће да говори више од речи.
У нашим богослужењима читамо и изговарамо следеће речи из 21. псалма [20 LXX]: „Јер ћеш дати благослов у век века/ развеселићеш га радошћу с лицем Твојим“.
Како мало размишљамо о Божијем осмеху…
Знамо да је Бог светлост, знамо да је Бог дух, знамо да је Бог љубав. Љубав се испољава, она тече, није нешто што се не зна.
И љубав уопште, љубав људска и љубав божанска и љубав анђелска и љубав светих, нема сумње да се излива уз осмех, радошћу која се испољава у благонаклоном осмеху. „Радујеш га осмехом лица Твога…“
Чудо је помислити да ти се Бог смеје. И при том да се ти, људско биће, можеш и мораш осмехнути Богу. Истина је да у Јеванђељу по Луки читамо и речи: „Благо вама који плачете сада, јер ћете се смејати. [Лк. 6:21] Дакле, не само да нам је дозвољено, него смо позвани да се радујемо. Позвани смо да се радујемо и своју радост можемо изразити у осмеху.
Стојим пред Богом са благодарношћу и осмехујем се Богу.
Осмехујем се Богу, јер не могу а да му се не осмехнем за све благослове које ми је дао…
Немогуће је да Бог буде равнодушан према нама, према мени, а онда ми остаје само да станем испред Бога и да Му захвалим и да Му се осмехнем. И осмехујем се Богу за све добре ствари које су биле многе и неочекиване за мене.
Најмање 54 године од када сам у манастиру су године радости и среће, која се не губи већ остаје заувек.
Зато што сам провео 54 године у месту радости и среће, на месту где је само ведро небо и где човеку ико не недостаје.
Али то су само достигнућа. Кажем да је манастир трем небески, дом Божији, капија раја, место испуњења. То је рај на земљи и место среће.
Провео сам 54 од 78 година у трему небеском, дому Божијем, на месту испуњења. На капији раја, на месту среће и на Небу на земљи.
Немогуће је имати такве благослове у овом свету а не благодарити Богу, гледајући у Њега и осмехујући Му се са захвалношћу.
И то је оно што сви треба да урадимо.
ИЗВОР: https://www.youtube.com/watch?v=OltdeoxGf3w
ПРЕВОД: Давор Сантрач
Објављено: 16.05.2022.
