Дух Божији, Који позива човека на покајање, изводећи га на подвиг покајања, пружа му Своју утеху, и учи га да се не враћа уназад, и да се не приљубљује ни уз шта што је од овога света.
Ради тога Он отвара очи душе (човекове) и даје јој да види красоту чистоте која се достиже покајничким напорима, и кроз то разбуктава у њој ревност за потпуно очишћење и душе и тела, да би постали једно по чистоти.
Јер у томе и јесте циљ васпитнога руководства Светога Духа: да потпуно очисти и душу и тело (човеково), и да их доведе до првобитнога стања у коме су били пре Пада, уништавајући у људима све оно што је (накнадно) придодала ђа-волска завист, тако да у њима не остане ништа што је непријатељско.
Тада ће тело почети да се у свему покорава захтевима ума, који ће тада власно одређивати и његову храну и пиће, и сан, и сваку другу делатност, учећи се постојано од Духа Светога, по примеру светога апостола Павла: Изнуравам тело своје и савлађујем га (1. Кор. 9, 27).
Преп. Антоније Велики – Добротољубље за сваки дан
