Лутах у зениту испразног  живота
Спремна бих да кренем у погрешном смеру
Кад на прозор душе куцну ми доброта
Поведе ме тамо где ме чекаш спремно

На лицу ми осмех
Стидљиво се јавља
Док ми руке дрхте
Од лошега стања
Јер ја бејах она која није знала
И која је сада препуна кајања.

Опрости ми Боже
На слабости мојој
На томе што ја сам
Тебе се одрекла
Опрости што сам веровала оном
Који је отпао са твога поретка.
Завео ме јесте, немам шта да кријем
Преко слугу својих лукавих и лажних
Држао ме тако све док једног дана
Нисам занемела сред битака важних.

Себична и горда, препуна горчине,
свадљива и љута сваког Божјег дана,
несвесна да живот препун је милине
јер ми милост твоја није била знана.

Одбијала ја сам све добро од себе,
плашећ’ се да неко душу ће да рани
Ни слутила нисам да у Теби Боже
савезника имам ја на својој страни.

Хвала ти на свему
што чиниш за мене
због милости своје и доброте силне,
хвала што ме водиш Ти у правом смеру
Што кроз прозор душе светлост ће да сине.

Дао си ми наду, веру, љубав праву
Вратио ми осмех, загрејао срце,
И због Тебе Боже вреди у животу
кајати се силно и љубити бескрајно.

 

ПОСТАВИ ОДГОВОР

молимо унесите свој коментар!
овдје унесите своје име