Дал живот је дужност, ил је само игра,
Забава и шала, можда нешто треће?
У свом детињству вртим се ко чигра,
Мајка на рођењу баци ме у смеће.

Ал хтео је Господ да ми даде шансу,
Избави ме човек који тражи хлеба,
Можда није прича за неку романсу
Ал ја  сам њему захвалан до неба.

А  сада у школи док из кутка гледам
Децу што долазе са мајкама својим,
Питам се да ли треба да се предам,
Можда не треба више да постојим.

А систем је суров и тражи од мене
Да будем чист, пристојан и смирен,
Ал не зна он да због једне жене
Мој живот постао је свиреп.

Да научим хоћу, ал немам од кога,
Од мене другари зазиру и беже,
Једино могу да уздам се у Бога
И да за њега своју наду вежем.

Господе помози, мени, малом `тићу
Што из гнезга свога избаци га мати
Да и мени некад светле зоре свићу
И на лице моје осмех да се врати.

И не дај Господе више да ме муче
Да од мене траже немогућа знања
Нека свако дете у школи науче
Да и моја права нису ништа мања.

 

ПОСТАВИ ОДГОВОР

молимо унесите свој коментар!
овдје унесите своје име