Када је давне 1882. године на тадашњи Позоришни трг, данашњи Трг Републике постављен импозантан споменик Кнезу Михаилу Обреновићу, тешко да су његов аутор, наручиоци и окупљена светина која је задивљено гледала призор могли да претпоставе да ће ово постати епицентер свих престоничких дешавања и омиљено место састанка свих оних који би да се у Београду виде и буду виђени. Ипак, догодило се управо то!
У том давном Београду, тадашњи престоничани су само желели да одају почаст трагично погинулом кнезу Михаилу Обреновићу, државнику који је коначно ослободио Србију од турске стеге и донео јој независност.
Прва иницијатива за подизање споменика јавила се у виду оснивања “Главног одбора за сакупљање прилога за споменик блажене памети кнезу Михаилу М. Обреновићу III”, 2. јуна 1868. Дакле, већ после неколико дана од убиства кнеза.
– По тој иницијативи, предвиђено је било да се начине споменик у центру града, и спомен-капела на месту погибије кнеза Михаила у Кошутњаку – прича Неда Ковачевић, књижевница и Београђанка која је пописала све престоничке споменике.
На крају се одустало од капеле на Кошутњаку где је постављено само спомен обележје, али је споменик остао у плану. Након расписаног међународног конкурса за израду, много критика и полемика, посао је 1873. године поверен италијанском вајару Енрику Пацију.
Споменик препун симболике
Београд је тада био варош у настанку чији је центар тек почињао да се формира око Народног позоришта које је изграђено 1868. године.
Призори из српске историје
Статуа Кнеза Михаила се налази на рељефном бронзаном постољу. Све то почива на другом, носећем постаменту, који је обложен мермерним плочама и профилисаним блоковима, с украсима у бронзи и бронзаним плочама с именима ослобођених градова.
Рељефне сцене из српске историје на бронзаном постољу израђене су по цртежима архитекте Константина Јовановића и приказују Кнеза Милоша у Такову, Народну депутацију пред кнезом, Српског Гуслара и Србе који полажу заклетву на гробу кнеза Михаила.
– Некима је ова локација споменика можда била чудна, али реч је била о тргу у самом центру града, а посебно је било битно што се преко пута налази Народно позориште које је Кнежевом заслугом подигнуто – објашњава Неда Ковачевић.
Иако су поред споменика прошли безброј пута, многи Београђани не знају да он заправо симболизује ослобођење Србије од османске власти. Кнез Михаило показује руком на још неослобођене српске крајеве.
За споменик, став коња и положај кнежеве фигуре, Паци је узор нашао у два коњаничка споменика – Козиму и Фердинанду Медичију у Фиренци.
Споменик је откривен 19. децембра 1882. године на Светог Николу, славу династије Обреновић. Свечаности је присуствовао и аутор који је тим поводом од краља Милана Обреновића примио орден Витеза таковског реда другог степена.
Ипак, Београђани су имали неке замерке…
После Пацијевог одласка у Фиренцу, у престоници је почело да се прича да је неко на откривању споменика замерио вајару што је кнез приказан без капе. Проширила се и гласина да је због те грешке вајар извршио самоубиство! Ипак, историјски подаци кажу да је Енрико Паци умро природном смрћу 1899. године у Фиренци.
– Кнез Михаило Обреновић је био успешан дипломата и извојевао је од Османлија враћање српских градова Београда, Смедерева, Кладова, Сокоа, Ужица и Шапца. Знајући то, Паци је приказао кнеза не као победника на бојном, већ на дипломатском пољу, а имена ових градова се налазе на постољу споменика – закључује Неда Ковачевић.
Састанак “код коња”
У деценијама које су уследиле споменик је постао главно градско састајалиште Београђана и њихових гостију. Међутим, од многих ћете чути да се састају не код Кнеза већ “код коња”.
– Мени је одувек било ружно и деградирајуће, од самога почетка када се ово место, крај Кнежевог споменика почело називати у жаргону „код коња”. Коњ јесте племенита животиња за свако поштовање, али овде није споменик коњу, већ је најбитнији онај ко је на томе коњу, кнез Михаило Обреновић. Коњаничке скулптуре су доста распрострањене и уобичајене за споменике по свету али ми, у Београду, имамо само ову једну. Тим више треба да је поштујемо – искрена је Неда Ковачевић.

ПОСТАВИ ОДГОВОР

молимо унесите свој коментар!
овдје унесите своје име