Ми људи, живимо свој „свет“ несвесни шта је око нас. Једно од занимљивих, чудних и симпатичних бића су Тардигради.
Изузетно отпорни уз помоћ метаморфоза које их штите од њима непријатних услова.
Мале, микроскопске животиње с буцмастим, сегментираним телима и спљоштеним главама – могу преживети неке од најекстремнијих услова на Земљи, укључујући замрзавање, огромне притиске и вакуум свемира. Имају осам ногу, свака са четири до осам канџи или прстију.
Тардигради су откривени 1773. године од стране немачког зоолога Јохана Аугуста Гозеа, који их је назвао “мали водени медвед”.
Тренутно је познато око 1,300 врста тардиграда
Тардигради имају необичну стратегију преживљавања тешких услова: улазе у готово смртно стање звано криптобиоза, испуштајући више од 95% воде из својих тела, увлачећи главе и ноге те се увијајући у дехидрирану чауру.
У стању криптобиозе, метаболичка активност тардиграда пада на само 0,01% нормалних величина. Њихове станице су заштићене од оштећења водотопивим протеинима. Када тардигради избаце воду из својих тела, заштитни молекули формирају чврсту, стакласту чауру око станица. То чува станични материјал сигурним док је тардиград у чаури и омогућава му да се реанимира у води када се стекну услови.
Ипак имају смртну ману!
Вену на врућини, на температурама од око 37,8 могу умрети за један дан.
Тардигради – мале суперживотиње су пронађене на висинама изнад 6000 метара у Хималајском ланцу али и на дубини од 4.700 метара под притиском океана.
Током истраживања, дехидрирани тардигради испаљени су из високобрзинског топа, путујући преко 900 метара у секунди и преживљавајући снажан ударац од око 1.14 гигапаскала притиска.
Њихова тела су структуирана хидростатским костуром. То је „воденом смесом“ испуњен простор назван хемолимфа. Слично људској крви, хемолимфа је испуњена храњивим састојцима.
Извор: ФБ профил Александар Арсенин

ПОСТАВИ ОДГОВОР

молимо унесите свој коментар!
овдје унесите своје име