Неко ће избегавати социјалне контакте јер сматра да је незанимљив и досадан, други ће одлагати промену посла зато што сматра да се лоше сналази у новим ситуацијама, а понеко ће одбијати да сече оштрим ножем убеђен да је неспретан.
Склоност човека да описује догађаје и људе око себе је природна и потребна, јер на тај начин придаје значење свему што га окружује и логички уређује своја опажања. То чинимо у складу са својим уверењима.
Ценићемо и сматрати добрим оне особине и начине понашања који су у складу с нашим вредносним системом и уверењима. Поступке и догађаје који су у супротности с нашим уверењима сматраћемо лошим, неприхватљивим, погрешним.
Утицај васпитања и искуства
На формирање наших уверења у највећој мери утичу одгој, култура и рана искуства.
Да бисмо боље разумели на које све начине описујемо људе и шта све утиче на наша опажања, хајде да замислимо једну особу, успешну и посвећену развоју каријере.
Како бисмо све могли да је опишемо?
Могли бисмо да јој придодамо придеве као што су радна, вредна, успешна, одговорна, паметна, образована, радознала, способна и слично. Ако је иста особа усредсређена на постизање пословног успеха, одлази на семинаре и конференције, дакле, често је одсутна од куће и одвојена од породице, могли бисмо да је опишемо као себичну, егоцентричну, безобзирну, лошег родитеља, умишљену, арогантну. Ако, даље, особи додамо и пол, како ће се наша листа особина које јој приписујемо мењати у зависности од тога да ли је особа мушког или женског пола?
Уверења формирамо од најранијег доба, кроз одрастање, детињство, младалаштво, зрело доба, такорећи, кроз цео живот. Слику о себи формирамо најпре под утицајем својих родитеља још у најранијем детињству. Ту слику донекле мењамо у адолесценцији, под утицајем друштва и интензивнијег трагања за смислом живота, идентитетом и припадношћу.
Уверења су врло снажна. Како су родитељи први извор сазнања о животу и свету, деца врло брзо усвајају поруке које им они шаљу. На пример, ако родитељи живе у сталном страху да ће се њиховом детету десити нешто лоше и ако имају потребу да га заштите, детету ће слати поруку да је свет опасно место. Та особа ће и сама развити такво уверење и кроз живот ће се понашати у складу с тим – биће претерано опрезна, живеће у страху за сопствену безбедност, ризик ће увек сматрати опасношћу.
Веома је важно разликовати личност и понашање. Родитељи често упадају у замке да на дететово понашање реагују порукама које се односе на његову личност. На пример, детету које сруши чашу воде неретко се каже да је неспретно. Уколико поруку да је неспретно чује и следећи пут када нешто сруши, проспе, поломи, дете ће врло вероватно ту поруку уврстити у сопствени репертоар личних особина, те ће у будућности понављати облике понашања која одговарају том личном опису или ће избегавати да то ради под изговором: „Ја то не умем, неспретан сам”.
Важно је да дете од најранијег узраста учи да направи разлику између себе као личности и сопственог понашања, а у томе му морају помоћи родитељи или одрасли у блиском окружењу од којих усваја прва знања и сазнања о себи. Дакле, ако дете предшколског узраста не уме да нацрта зеца, то никако не значи да је глупо и неспособно. То само значи да је потребан подстицај, вежба и упорност како би дете савладало одређену вештину цртања. Ако дете често руши чашу воде, то не значи да је неспретно. Потребно га је научити да када ставља чашу на сто, то буде даље од ивице стола. За то су у највећој мери одговорни родитељи и одрасли блиски детету.
Променом до више вере у себе
Људи се често неефикасно понашају јер понашање усклађују са својим уверењима, која временом постану део нас, па и начин на који сами себе описујемо. Често избегавамо ситуације, људе, искуства како бисмо се заштитили од последица које сматрамо сигурним резултатом и потврдом сопствених уверења. Тако неко избегава социјалне контакте јер сматра да је незанимљив и досадан или избегава промену посла зато што сматра да се лоше сналази у новим ситуацијама. А понеко избегава да сече оштрим ножем јер верује да је неспретан.
И могуће је и потребно променити сопствена уверења, поготову она неефикасна, која нас спутавају у остварењу циљева. Треба их заменити уверењима која ће нас оснажити да верујемо у себе, своје способности, вештине и снагу и која ћемо применити сваки пут када избегавамо неко деловање.
politika.rs
