Миришеш на кишу
На немир, бол и сузе
И читав бескрајни свемир
Што срцу уздах узе
Миришеш на птице
Летове, падове
Пусте улице
Све туђе градове
Миришеш на слутњу
Окрутну, препуну страве
На чемер, презир и љутњу
Између сна и јаве
Миришеш на тугу
Док с вјетром, сад корача
И ону суморну пругу
Што води стазама плача
