Излазиш ми из ребра
Из сваке поре и пете
Кујем те од чистог сребра
Ниси са ове планете
Излазиш из мојих снова
Из тмине поспане главе
Док пада суза нова
Постајеш дио јаве
Излазиш из таме ума
Прашине давне и меке
Нит стида нити разума
Већ само слутње далеке
Излазиш из тешке боре
Сумњама к’о концем ткан
Са тобом локва је море
А вјечност тек један дан
