Марија Ана Моцарт, коју су од милоште звали Нанерл, била је старија и једина сестра Волфганга Амадеуса Моцарта. Она је рођена у Салцбургу 30. јула 1751. године и била је чудо од детета, баш као и њен млађи брат.
Више од три године, Марија Ана Моцарт је са својим пет година млађим братом гостовала по многим европским метрополама, од Лондона и Париза, до Минхена и Беча, и била запажена као једна од најбољих пијанисткиња своје генерације.
Њихов отац, Леополд Моцарт, који је био дворски музичар, почео је да учи своју ћерку да свира чембало када је имала седам година. Нанерл је, баш као и њен брат, умела да одсвира најкомпликованија дела и да запише ноте било које композиције коју је чула. Леополд је 1764. године, писао у једном писму: Моја девојчица свира најзахтевнија дела која имамо, са невероватном прецизношћу и тако изванредно. Ово све говори да је она, иако јој је тек дванаест година, један од најбољих пијаниста у Европи.
Марија Ана Моцарт је са турнејама завршила када је напунила осамнаест година. Она је тада стасала за удају и није јој више било дозвољено да иде на турнеје с њима. Док су њих двојица путовали по Европи, Нанерл је седела у Салцбургу и учила женске послове, попут шивења, чекајући да се уда. Међутим, у брачне воде је упловила тек 1784. године, а у међувремену се бавила компоновањем. Остало је сачувано писмо које је Волфганг послао својој сестри из Рима 1770. године, у коме се одушевљава њеном композицијом. Нажалост, њена дела нису позната.
О њеној судбини је поново одлучио њен отац Леополд, када ју је приморао да одбије понуду за брак Франца д’Иполда, у ког је била заљубљена. Уместо за њега, Нанерл се на крају удала за Јохана Баптиста Франца, који је већ двапут био удовац и имао петоро деце. Марија Ана Моцарт му је родила још троје.
Њен супруг је преминуо 1801. године, а она се потом вратила у Салцбург, где је радила као професор музике. Била је лошег здравља, због чега је ослепела 1825. године. Четири године касније 29. октобра 1829, Марија Ана Моцарт умире у својој 78. години. Сахрањена је на гробљу Светог Петра у Салцбургу.
Кафенисање
