У молби коју упућујемо Богу „За овај свети дом“ изговарају се и следеће речи: „и за оне који у њега улазе са вером, поштовањем и страхом Божијим, Господу се помолимо“.
Другим речима, молимо се за оне који са вером, поштовањем и страхом Божијим улазе у Цркву.
Шта Црква подразумева под „страхом“, који је повезан са вером и поштовањем хришћана који улазе у храм?
Дефинитивно можемо рећи да „страх Божији“ нема никакве везе са страхом који неко осећа када га разбеснела особа нападне оружјем (или било којом другом видљивом опасношћу која се повезује са речју „страх“).
Немогуће је да Бог буде узрок оваквог страха, јер је саосећајан, милостив и пун љубави.
Да бисмо разумели шта је заправо „страх Божији“, погледајмо Библију (и Стари и Нови завет).
Прва и најважнија заповест Божја на гори Синај била је „Боји се Господа Бога свог и само Њему се клањај“ (Поновљени закони 6:13). Када се Мојсије касније обратио народу Израела, рекао им је (између осталог): „Треба да осећате дубоко поштовање и љубав према Богу, Свемогућем, Који је, као што сте својим очима видели, извршио велика и дивна дела. Требало би да ходате свим Његовим путевима и да Му се клањате свим својим срцем и свом душом. Пазите да само Њега обожавате и чврсто га се држите“ (видети Поновљени закони 10:12, 20-21).
Ово је истицао и свети апостол Павле: „Служимо Богу мило са дубоким поштовањем и страхом Божјим“ (Јевр. 12, 28).
Пророк Јеремија (32:40) објашњава да је страх Господњи дар Божији, нудећи Његове речи: „Страх свој (= дубоко поштовање-побожност) ставићу у њихова срца да не одступе од Мене. ”
Овај страх се даје као дар особи која се обраћа Богу кроз веру. Он је вид просветљења и одраз вере. Он је резултат Божанске Благодати.
Човек који има овај страх Божији у срцу стоји у дубоком поштовању пред Божијом величином и схвата своје духовно сиромаштво. Дубоко поштовање и страхопоштовање (страх Божији) је оно што мотивише душу да цело своје биће посвети Богу, Творцу свега.
Како нас Свети Софроније Есекшки уверава: „Страх Божији заслепљује нас пред Богом Који се открива. Осећамо се недостојним таквог Бога и у стању смо страхопоштовања.”
Због тога се у Божанској Литургији и Службама много помиње страх Божији: „Удостој нас, Господе, да Тебе љубимо и страхујемо из дубина срца нашега“ (Трећа молитва вечерње).
„Усади у нас и страх од блажених заповести Твојих“ (Молитва пред читање Јеванђеља).
„Дај, Боже, и онима који се моле са нама… да Ти служе са страхом и љубављу… (Друга молитва верних).
„Са страхом Божијим, вером и љубављу, приступите “ (Пред Свето Причешће).
„… утврди нас све у страху своме; (После Светог Причешћа).
Моја љубљена браћо и сестре, Црква се моли за оне који долазе са вером, поштовањем и страхом Божијим. Истовремено, подсећамо се како треба да се осећамо у срцу када уђемо у храм и поклонимо се Богу. Црква није обично место, већ место које је потпуно посвећено Богу.
Часно Тело и Крв Христова чувају се на Часној Трпези (Олтару), и тако је Господ Бог наш увек присутан. Он нас позива и дочекује у свој свети дом, у своју кућу. Ова мисао мора увек бити прва у нашим мислима док смо у светој цркви. Наша срца и душе треба да буду концентрисане на Христа.
Требало би да имамо осећај страхопоштовања који је Мојсије осетио пред запаљеним грмом, када је чуо Божји глас који му говори: „Место на коме стојиш је света земља“ (Излазак 3:5).
После тога, Мојсије се није усуђивао да подигне очи, „…јер се бојао да погледа у Бога“ (Излазак 3:6). Док смо у цркви, наше понашање треба у потпуности да одражава ово. Не смемо да ћаскамо једни са другима, нити да будемо бучни. Треба да поштујемо свете иконе и изражавамо поштовање према лицима која су на њима приказана. Своје свеће треба да запалимоса оданошћу.
Докле год смо у цркви, трудимо се да умом и срцем држимо оно што се дешава током Литургије или било које друге Службе (не дајући да нам мисли лутају). Ако смо гости врховних владара државе у њиховој палати, да ли је могуће да се окренемо и почнемо да ћаскамо једни са другима док су они испред нас?
Ако је тако нешто неприхватљиво ту, још више јекада се дешава унутар цркве Божије. У херувимској химни чујемо да у току Божанске Литургије „мистично представљамо Херувиме“.
Како анђели стоје испред Божијег престола?
Пророк Исаија (6:2-3) нам открива да они покривају своја лица, из поштовања према Богу. Ако се анђели понашају на овај начин, колико онда наша понизност мора бити већа када стојимо у Божијем храму!
Нека би нам Господ нам дао свима свој божански страх и удостојио нас да Му се увек клањамо са горућом вером, светим страхопоштовањем и топлом љубављу, да би наша молиотва била добро примљена од Њега.
Амин.
Митрополит писидијски Сотириос †
ИЗВОР: https://pemptousia.com/2020/11/the-fear-of-god/
ПРЕВОД: Давор Сантрач
Објављено: 16.10.2022.
