Служба младожење
Први део Страсне седмице представља нам низ тема заснованих углавном на последњим данима Исусовог земаљског живота. „Причи о Страдању, како су је испричали и записали јеванђелисти, претходи низ догађаја који се дешавају у Јерусалиму и збирка парабола, изрека и дискурса усредсређених на Исусово божанско синовство, Царство Божије, Парусију (присуство у свету и Други Долазак) и Исусово кажњавање лицемерја и мрачних мотива верских вођа“.
Службе Ортроса Великог понедељка, уторка и среде називају се и Женикове службе, а име су добиле по централној фигури у познатој параболи о Десет девојака (Матеј 25,1-13).
„Наслов Женик сугерише интимност љубави. Није без значаја да се Царство Божије пореди са свадбеном гозбом и свадбеним одајама. Христос Страдања је божански Женик Цркве. Слика предвиђа коначно сједињење Заљубљеног и Љубљене. Титула Женик такође сугерише Парусију, Други долазак Христов.
Сваки дан Страсне седмице има своју посебну тему. Тема Великог понедељка (прославља се у ишчекивању на Цвети увече) је тема о неплодној смокви (Матеј 21:18-20) која не даје плода и осуђена је. На Велики уторак (слави се Велики понедељак увече) тема је бдења мудрих девојака (Матеј 25, 1-13) које су, за разлику од својих безумних сестара, биле спремне када им је Господ дошао. На Велику среду (која се слави Велики уторак увече) фокус је на грешној жени (Матеј 26: 6-13) која се каје.
У литургијским службама се велики нагласак ставља на упоређивање жене, грешне блуднице која је спасена са Јудом, изабраним апостолом који је изгубљен. Она своје богатство даје Христу и целива му ноге; други издаје Христа за новац пољупцем.
Парабола о мудрим и лудим девојкама
Матеј 25: 1-13 „Тада ће бити Царство небеско као десет дјевојака које узеше свјетиљке своје и изиђоше у сретање женику. А пет њих бијаху мудре и пет луде. Јер луде, узевши свјетиљке своје, не узеше са собом уља. А мудре узеше уље у посудама са свјетиљкама својим. А будући да женик одоцни, задријемаше све, и поспаше. А у поноћи стаде вика: Ево женик долази, излазите му у сретање. Тада устадоше све дјевојке оне и украсише свјетиљке своје. А луде рекоше мудрима: Дајте нам од уља вашега, јер се наше свјетиљке гасе. А мудре одговорише говорећи: Да не би недостало и нама и вама, боље идите продавцима и купите себи. А кад оне отидоше да купе, дође женик, и спремне уђоше с њим на свадбу, и затворише се врата. А послије дођоше и оне друге дјевојке говорећи: Господару, Господару! Отвори нам. А он одговарајући рече им: Заиста вам кажем, не познајем вас. Стражите, дакле, јер не знате дана ни часа у који ће Син Човјечији доћи.“
Икона параболе о Десет девојака
Парабола о мудрим и лудим девојкама илуструје потребу да се буде духовно припремљен док младожења – Христос – касни са Његовим повратком. Царство се често приказује као брак између Христа и Његове Цркве. Брак ће бити склопљен на крају доба када се Женик врати да испрати Своју Невесту – Цркву – на вечни свадбени банкет. Ова парабола је првенствено о врлини доброчинства и милостиње, јер уље и „милост“ имају исти корен на грчком.
Мудре девојке су оне душе које практикују доброчинство и милосрђе у овом животу, док су безумне оне које расипају Божје дарове на себе. Чињеница да су све девице задремале и спавале указује на смрт: на овом свету ће врли умрети заједно са злим. Плач у поноћ указује на Други долазак, када ће зли устати са праведнима на суд. Немогућност праведника да деле своје уље не треба тумачити као недостатак великодушности. Тачније, то је илустрација немогућности уласка у рај без сопствене вере и врлине и немогућности промене стања врлине после смрти.
ИЗВОР: https://www.saintbarbara.org/our_faith/holy_week/holy_monday
ПРЕВОД: Давор Сантрач
Објављено: 17.04.2022.
