Јуда пружи руку своју безаконима. Она затражи опроштење својих грехова, а он узе сребрњаке. Блудница је донела смирну да помаже Господа; ученик је склопио споразум са безаконицима. Она се обрадова када је потрошила драгоцено миро; он се упути да прода Онога који нема цену. Она је препознала и признала свог Господара, док је он одлазио од Њега. Она би ослобођена од греха, а он постаде заробљеник греха.
Свети Јован Златоусти
У уторак увече Господ је био у Витанији. Ту, у кући Симона Лепрозног, док је Савет првосвештеника, књижевника и старешина већ одлучио да на превару ухвати Исуса Христа и убије га, нека жена блудница излила је драгоцену смирну на Спаситељеву главу и тако Га припремила за погреб, баш као што је Он сам најављивао њено дело. Сада, као радња противна чину покајнице, у незахвалној души Јуде, једног од дванаесторице ученика Спаситељевих, родила се немилосрдна, злочиначка намера да безаконом Савету изда свог Учитеља и Господа. Због тога се у црквеној служби за Велику среду прославља грешница, а Јудино среброљубље и издаја проклиње и осуђује. На дан издаје Господње на страдање и смрт за наше грехе, када је Он опростио грехе блудници, Црква чита на крају часова, по древном обичају, ову молитву: „Учитељу, премилостиви Господе Исусе Христе Боже…”. Ово је молитва која се чита током Великог поста на крају богослужења, док сви клече погнутих глава и свештеник се моли пред Богом да нам подари опроштење наших грехова. На Велику среду служи се последњи пут Литургија Пређеосвећених дарова, на којој Црква објављује жену која је миром помазала Господа, а такође и Јудину издају (Мт. 26,6-16). На Велику среду завршавамо са чињењем великих метанија предвиђених на молитву светог Јефрема Сирина: „Господе и Владико живота мога…“ После среде ову молитву читају само монаси у својим ћелијама до Великог Петка. Тако молитва Светог Јефрема Сирина почиње у среду Сиропусне недеље, а завршава се у среду Страсне седмице.
Протојереј Г. Ц. Деболски, Служабници Православне Цркве, књ. 2
Химна са Службе на Велику Среду
Жена која беше пала у многе грехе, Сагледавши божанство Твоје, Господе, испуни част мироносице; и са јадиковкама принесе Теби мирисно уље смирне пре погреба Твога. „Тешко мени“, рекла је, „јер ме ноћ окружује, мрачна и без месеца и боде моју пожудну страст љубављу према греху. Прихвати извор мојих суза, Ти који спушташ из облака воде морске. Приклони се уздисању срца мога, Ти који си у свом неизрецивом самоиспражњењу небеса приклонио. Пољубићу пречисте ноге Твоје и обрисати их власима главе своје, оне ноге чији је звук Ева чула у сумрак у Рају и сакрила се од страха. Ко може истражити мноштво грехова мојих и бездан судова Твојих, Спаситељу душе моје? Не презри ме, слушкињу Твоју, јер имаш милост без мере.
Стихира (Монахиње Касијане )
Јеванђеље по Матеју
А кад Исус бјеше у Витанији у кући Симона губавога, Приступи му жена са алавастровом посудом мириса скупоцјенога, и изли на главу његову када сјеђаше за трпезом. А кад ово видјеше ученици његови, негодоваше говорећи: Чему ова штета? Јер се могаше овај мирис продати скупо и дати сиромасима. А разумјевши Исус рече им: Што ометате жену? Она учини добро дјело на мени. Јер сиромахе имате свагда са собом, а мене немате свагда. А она изливши мирис овај на тијело моје, учини то за мој погреб. Заиста вам кажем: Гдје се год успроповиједа ово јеванђеље по свему свијету, казаће се за спомен њен и ово што она учини. Тада један од Дванаесторице, по имену Јуда Искариотски, отиде првосвештеницима,И рече: Шта ћете ми дати и ја ћу вам га издати? А они му положише тридесет сребрника. И од тада тражаше згодно вријеме да га изда.
Матеј 26: 6-16
Беседа на Јеванђеље по Матеју Светог Јована Златоуста
И док су сви други долазили к Њему само ради исцељења тела, она је дошла к Њему вођена савешћу и ради оздрављења душе. Јер она уопште није била болна телом те би јој се и због тога посебно чудили. И она није дошла к Њему као пуком човеку, јер тада не би обрисала Његове ноге својом косом, него као већем од човека. Стога је најчаснији уд свега тела,своју главу, она положила пред ноге Христове…
Имали су обичај да слушају Учитеља како говори: „Милост хоћу, а не жртвовање“ и да окривљује Јевреје јер су изостављали најважније ствари: суд, милост и веру, и закључили, да ако Он не прихвата жртве паљенице, ни древно обожавање, много више неће прихватити помазање уљем. Али иако су тако мислили, Он је, знајући њену намеру, прихватио. Јер је заиста велико поштовање било њено, и неизрецива ревност њена због чега је – због овог превеликог снисхођења – дозволио да се уље излије и на његову главу. Јер ако није одбио да постане човек, да буде ношен у материци и да буде дојен – чему се чудите ако Он не одбацује ни ово? Јер као што је Отац прихватио мирис меса и дима, тако је и Он прихватио блудницу, прихвативши, као што сам већ рекао, њену намеру…
И док су племенити подвизи безбројних краљева и генерала, чак и оних чији су споменици остали, у тишини потонули; и пошто су срушили многе градове, оградили их зидовима, поставили трофеје и поробили многе народе, нису више познати ни по гласу, ни по имену, иако су и кипове поставили и утврдили законе, ипак – жену која је била блудница и која је пролила уље у кући неког губавца у присуству десет мушкараца – њу сви људи славе широм света; иако је прошло тако много времена, ипак сећање на оно што је учинила није избледело, већ и Персијанци и Индијци, Скити и Трачани и Сармати и раса Маора и они који живе на Британским острвима шире по целој Земљи оно што је у кући тајно радила жена која је била блудница. Велика је доброта Господња.
Он трпи блудницу, блудницу која му целива ноге и влажи их уљем и брише их косом својом, и прима је, и кори оне који је криве…
Тада оде један од дванаесторице, који се звао Јуда Искариотски, првосвештеничким главарима и рече им: Шта ћете ми дати, па ћу вам Га предати? Онда. Када? Када су ове речи изговорене, када је рекао – то је за мој погреб; чак се Јуда није покајао нити када је чуо да Јеванђеље треба да се проповеда свуда није се уплашио (а ипак је то био језик неизрециве власти), али када је жена показала толику част, и то жена која је била блуднице, онда је учинио ђавоље дело…
Толико је велико зло похлепа, то га је учинило и издајником и светогрдним разбојником. Чујте, сви похлепни, који имате болест Јудину; слушајте и чувајте се несреће. Јер ако је онај који је био са Христом и чинио знаке и имао корист од толиких поука, ако он није био ослобођен од заразе и потонуо је у такав понор – колико ћете пре ви, који не слушате Писмо и који сте стално приковани за садашње ствари, колико пре постати лак плен ове несреће, осим ако немате заштиту сталне бриге.
Сваки дан је био са Њим онај човек који није имао где главу да прислони и сваки дан се поучавао делима и речима: да нема злата ни сребра ни два огртача, а ипак није био научен самоуздржању и како ти очекујеш да избегнеш заразу ако немаш корист искрене пажње и не будеш много марљив?
Јер страшно, страшно је чудовиште, али ипак, ако будете вољни, лако ћете га надвладати. Јер жеља није природна и то се очитује код оних који су од ње слободни. Јер природне ствари су заједничке свима, али ова жеља има своје порекло само од безобзирности; отуда се рађа, отуда добија свој пораст, а када захвати оне који похлепно гледају за њом тера их да живе супротно природи.
Јер када не гледамо на своје сународнике, своје пријатеље, своју браћу, једном речју све људе, а са њима чак и себе – то је живети против природе.
Отуда је очигледно да је порок и болест похлепе у којој је Јуда, уплетен, постао издајником, супротна природи. И како је постао такав, можете рећи, иако позван од Христа?
Јер Божји позив није обавезан, нити присиљава вољу оних који немају намеру да изаберу врлину, него заиста опомиње и саветује и чини и управља свим стварима како би убедио људе да постану добри; али ако се неко не одазива – не приморава га.
Али ако бисте сазнали из ког разлога је постао такав какав јесте, открили бисте да га је упропастила похлепа. И како га је захватила ова несрећа? Може се рећи – зато што је постао малодушан. Јер одатле настају такве промене, као што, с друге стране, оне на боље настају од марљивости.
Колико је, на пример, оних који су били насилни, а сада су нежнији од јагњади? Колико је ласцивних особа касније постало уздржано? Колико их је до сада похлепних, сада одбацило своју имовину? Супротно томе – резултат је неосетљивости и безобзирности…
И све ово рекох да покажем да, ако будемо будни, нико нам неће наудити; и да штета не произлази из сиромаштва него од нас самих.
Зато вас молим да са свом марљивошћу уклоните штеточину грамзивости, да овде будемо богати и да се наслађујемо вечним добрима, која нам је Бог дао да сви постигнемо, благодаћу и љубављу према људима Господа нашег Исуса Христа, коме нека буде слава у векове векове. Амин.
Свети Јован Златоуст
ИЗВОР: https://pravoslavie.ru/52850.html
ПРЕВОД: Давор Сантрач
Објављено: 19.04.2022.
