Страсна или страдална седмица је последња седмица Великог (Часног) поста и врхунац богослужења Православне Цркве. Њено име долази од црквенословенске речи „страст“ што значи страдање. Сваки дан ове седмице, назива се у богослужбеним књигама, Светим и Великим због светих и великих догађаја који су се збили тих дана.
Сваки дан има своју тему, а сви заједно се проводе у строгом посту, изузев Великог Четвртка који се сматра празничним даном, јер је овога дана установљена Света Литургија.
Велики Понедељак
Овога дана се богослужбено сећамо целомудреног Јосифа кога су браћа продала, али се он сплетом догађаја уздиже на место управитеља на двору египатског фараона. Овај старозаветни догађај представља типос Христовог Васкрсења. Такође се сећамо и јевађељске приче о осушеној смокви која је символ јеврејске синагоге која је одбацила Христа и његово учење.
Велики Уторак
Црква нам кроз јеванђељску причу о мудрим и лудим девојкама указује да је делотворна само врлинска или плодонсона вера, а не вера која је формална и лицемарна.
Велика Среда
У Свету и Велику Среду вршимо помен жене блуднице, која помаза Господа миром; јер се ово догоди мало пре његових спасоносних страдања, припремајући га за погреб.
Велики Четвртак
Централни и посебно важан спомен Великог Четвртка јесте Христова Тајанствена вечера. У пети дан после уласка у Јерусалим, Христос своје ученике позива на опроштајну вечеру, на Тајну Вечеру Његовог Тела и Крви.
Христос је заблагодаривши Оцу, преломивши и осветивши дао хлеб својим Светим ученицама и Апостолима рекавши: „Узмите, једите; ово је тело моје.“ и „Пијте из ње сви; Јер ово је крв моја Новога Завета која се пролива за вас и за многе ради отпуштења грехова“ (Мт. 26, 26-28). Ове речи се до данас непрестано понављају на свим језима света.
На Велики Четвртак Црква се сећа и ових догађаја: Христовог плања ногу Апостолима, Христове молитве у Гетсиманском врту и Јудиног издајства.
Велики Петак
Најтужнији дан у историји човечанства, то је дан када је човек устао Бога, а уместо казне од Бога добио вечни живот. Овога дана сећамо се Христовог страдања и смрти на крсту. Христос је вођен на суђење које је циљ имало његову осуда на смрт. Христос-Син Божији прошао је страшне муке, био је шибан, понижаван, на самом крају је пострадао страшном смрћу на какву су били осуђени само највећи разбојници, био је распет на Крсту.
Црквена традиција предвиђа да се овог дана не служи Света Литургија него се тога јутра служе царски часови а на вечерњем богослужењу се износи плаштаница. Имајући у виду све ове догађаје на Велики Петак пост је најстрожи и предвиђено је да се до вечерњег богослужења, сви који то могу, ништа не једу и не пију.
Велика Субота
У Свету и Велику Суботу празнујемо боготелесно погребење Господа Бога и Спаса нашега Исуса Христа, и његов силазак у Ад. Тиме је љуски род позван из трулежности у вечни живот. У богослужбеним песмама читамо: Сјајан гроб! јер примивши у себе Створитеља као спавајућег, показа се божанска ризница живота, на спасење на који певамо: Избавитељу Боже, благословен јеси.
niskevesti.rs
