Уникатна особеност моје различитости ме снагом унутрашњег откривеног Логоса призива на јеединство целисходности,која ми осветљава целину суштине.То сазнање ме охрабрује у чињењу дела пријатељства са Христом. Тим пријатељством откривам стремљење моје душе, јер тада видим њену сродност са суштином која има извор у Богу.Моћ је сила суштине која смисленошћу ми поклања снагу Вере.Тако неподкупљива снага је моћ обличја нас самих, који крећемо у потрагу за јединством и откривањем.

Такво откривање је процес путовања Вером. Сам ток Православља је процес усхођења. Тада суштина постаје ослобађајућа,јер она је изнад постојања. Целину тада видим као утврђену и снагом узајамног прожимања, непоколебљиву стену. Тако се делови сједињују у надсазнатељно тајанство Цркве која постаје невеста Христова. Сада откривам да се делови сједињују у јединство целине. Снага Цркве делује мојом слободом и тада моја надвременска,надсазнатељска слобода се присједињује тајни коју назирем деловањем у Христу.

Тада почињем да живим Христовим смислом.Зато сам ја странац у овом свету и осећам се као на одслужењу војног рока,учећи се рату унутар себе.

„Христос није дошао да донесе мир, него мач“.

ПОСТАВИ ОДГОВОР

молимо унесите свој коментар!
овдје унесите своје име