ТАЈНА ПРИПАДНОСТИ
Живим у свету у којем је Христос заборављен. Ова идеологија света је таква машина која је учинила да овај свет није ни свестан да је по њему ходала једна тако посебна и магловито тајанствена личност. Та личност је магловита и тајанствена зато што она ипак не припада овом свету.
Апсурд са којим треба да се избори моја вера личи на апсурд овог света који је управо створен речју Божијом, а та реч је смисао којим је створен овај свет.
Тај смисао је Христос који својима дође, а своји га не примише. Знам да овај свет не прима Христа и у томе је баш апсурд моје вере јер Христос јесте реч смисао, који је уткан у сваки атом овог постојања. То значи да је његов чудесан лик уткан као печат у сваки молекул, протон, електрон, и у сваку енергију која делује овим светом. Тај печат који је уткан у свако постојање потврђује припадност која је сакривена од ове наше науке. Та припадност је толико посебна и другојачија да је њу могао да назре чудесан научник попут Николе Тесле.
Сада ми се разоткрива смисао речи:“ својима дође, а своји га не примише“.
Хришћани су и учинили својом дволичношћу да је смисао овог света толико заборављена и магловита. Насупрот томе делањем моје вере препознајем светлост која својим зрацима разбистрава сваку магловитост.
