Све сто је постало осмишљено је логосом Божијим, а оно што нема у себи логос ,смисао, не може ни да постоји. Свака ствар у овом нашем постојању има у себи садржан логос који му даје снагу да постоји смислом. Та смисао је на сваком кораку око нас и у сваком нашем погледу, у сваком нашем искуству живота у Божијој творевини. Када препознајем логос у мом деловању и комуникацији тада, лoгика се претвара у радост постојања која чини да разумем мој живот као користан и сврсисходан јер, тада осећам да сам потребан у овој динамици логоса Божијих које окушавам. Тај логос је у почетку био у Богу и он се утиснуо у свако постојање. Сада кроз та постојања која у себи имају уткан логос имам путоказ који ме води према откривању сина Божијег. Јер све што је створено кроз њега постаде, и сада свака ствар на овој нашој земљи има Његов печат. А оно што нема његов потпис је само илузија. Тако ја призивам Христа да учествује у динамици мога живљења, јер он је логос Божији. Тај логос јесте живот, а осмишљен живот јесте светлост људима. Христос дошавши оваплоћењем у овај свет улази у творевину која није позната Божијим смислом. То даје њему жељу да спасе ова постојања од пропадања. Али овај свет у злу лежи и Христос да би победио ово зло које тежи бесмисленом непостојању ,пристао је на добровољно распеће на крсту. Да би нам поклонио светлост живота својим Васкрсењем. Његово Васкрсење открива нам смисао ове творевине и она за нас, нашим стремљењем према Христу престаје да буде долина плача и преобликује се у целисходну, целину љубави. А та љубав тако постаје гориво које покреће механизме овог мог микрокосмоса ,који тада постаје саобразан макрокосмосу.
Сада ми постаје јасно да је Христос својим Васкрсењем победио зло бесмислености и сада мене призива да учествујем у тајнама Тајне вечере која ми сада јасно показује путоказ према Христу који је светлост људима.
